Даросава

Даросава (Партизани);
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011)	1813
Положај
Координате	44°21′00″N 20°28′00″E / 44.35°N 20.466666°E
Временска зона	средњоевропска:; UTC+1
Надморска висина	289 m
	Даросава (Партизани) Даросава (Партизани) (Srbije)
Остали подаци
Поштански број	34305
Позивни број	034
Регистарска ознака	AR

Координате: 44° 21′ 00" СГШ, 20° 27′ 60" ИГД Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава^[1].

Географија uredi

Даросава се налази северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 m), Орловица (482 m) и делом Вагана (463 m) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 m) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 m) до брда Главице (344 m), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 m), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица.^[2]

Историја uredi

Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића. У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.

У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.

Етимологија uredi

Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла.

Први досељеници uredi

Село је основано између Златовца и Медвењака, на месту које се зове Старо Село. Први су досељеници Бађићи, данас изумрли и Вућићи, који не знају од куда су старином. Старе су породице и Шестановићи, Ранковићи, Станојевићи, Грујићи и Пантелићи. Од Станојевића је један брат отишао у Срем, и од њега је данас тамо велика породица. Од Грујића је био познати Јеврем Грујић. У старије породице се убрајају и Станојловићи и Томашевићи, затим Ћирићи, Кузићи, Јекићи, Прокићи, Павићи и Неговановићи.^[3]

Демографија uredi

У насељу Даросава живи 1650 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 658 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника




1948.	2602	^[4]
1953.	2358
1961.	2474
1971.	2526
1981.	2426
1991.	2095	2076
2002.	2067	2023

Етнички састав према попису из 2002.^[5]
Срби	2.015	99,60%
Хрвати	1	0,04%
Словенци	1	0,04%
Муслимани	1	0,04%
непознато	5	0,24%

Становништво према полу и старости ^[6]


	м	ж
?	11	17
80+	13	21
75-79	23	42
70-74	51	79
65-69	63	59
60-64	59	74
55-59	51	57
50-54	73	78
45-49	89	79
40-44	84	69
35-39	61	63
30-34	66	68
25-29	66	49
20-24	65	58
15-19	76	57
10-14	56	60
5-9	47	54
0-4	39	46
просек	40.0	42.3

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	520	474	577	617	639	614	658

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	133	164	103	122	69	53	10	4	-	-	3.07

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	851	268	527	38	15	3
Женски	870	132	530	180	24	4

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	449	20	-	62	218	2	24	26	11	27
Женски	254	32	-	9	125	-	-	15	17	3
Оба	703	52	-	71	343	2	24	41	28	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	4	4	2	15	4	-	-	30
Женски	1	5	6	8	21	3	-	-	9
Оба	1	9	10	10	36	7	-	-	39

Познате личности из Даросаве uredi

Из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњих послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.

Види још uredi

Грујићи (Даросава)

Референце uredi

↑ После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.
↑ Српски етнографски зборник, књига LIX
↑ Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).
↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Портал Србија

[1] После Партизана опет Даросава, Глас Јавности, 11. април 2002.

[2] Српски етнографски зборник, књига LIX

[3] Летопис, Места Србије и обичаји, Марина (Беч 1999).

[4] Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[5] Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

[6] Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]