Otvori glavni meni
Avet (Mostellaria)
Choregos actors MAN Napoli Inv9986.jpg
Horeg i glumci, rimski mozaik iz Pompeja
Napisao: Plaut
Likovi Teopropid (starac)
Filolahet (sin Teopropidov)
Tranion (lukavi rob)
Grumion (rob sa sela)
Kalidamat (mladić, prijatelj Filolahetov)
Filematija (hetera)
Fanisk (rob Kalidamatov)
Pinakij (rob Kalidamatov)
Delfija (hetera)
Simon (starac, sused Teopropidov)
Skafa (svodnica)
Misargirid (lihvar)
Sferion (rob)
Drugi robovi
Datum premijere oko 200. pne. (?)
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja ulica u drevnoj Atini ispred kuća Teopropida i Simona

Avet (lat. Mostellaria) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova. Prolog ne postoji u formalnom smislu, kao deo izdvojen od drame, nego u prvoj sceni prvog čina dva lika kroz međusobni razgovo objašnjavaju predistoriju radnje i kontekst cele situacije. Pretpostavlja se da je ova komedija sastavljena po uzoru na neki komad Filemona, istaknutog pesnika nove atičke komedije.[1] Avet je jedna od najpoznatijih Plautovih komedija, čiji je zaplet dosta linearan, ali zato ima sve uobičajene elemente, kao što su obmana, šegačenje, vređanje i sl. Nosi naslov po latinskoj reči mostella, što je deminutiv od monstrum (= čudovište).[2]

Sadržaj/Садржај

ZapletUredi

Starac Teuropid otputovao je poslom iz Atine i za to vreme njegov sin Filolahet u očevoj kući vodi raskalašan život sa svojim prijateljem Kalidamatom i robom Tranionom. Međutim, usred jedne od njihovih pijanki Filolahetov se otac iznenada vraća u Atinu. Prvo što im padne na pamet jeste da pobegnu iz kuće, no budući da se Kalidamat već previše napio i ne može se maknuti, moraju odustati od te namere. Tu Tranion kreće u akciju spašavanja. Traži od dvojice mladića da ostanu savršeno mirni i tihi unutar kuće i da nikako ne izlaze iz nje. Zatim zabravi kuću i krene u susret Teuropidu. Kad sretne starca, kaže mu da su kuću zapečatili još pre nekoliko meseci, i to zato što ga je zaposela neka avet (otuda i naslov komedije). Usred ovog razgovora spopadne Traniona neki lihvar i stane ga propitkivati o dugu za novac koji je Filolahet posudio od njega kako bi otkupio slobodu svoje ljubavnice, hetere Filematije. Teuropid upita u koju je svrhu njegov sin uzajmio novac, a Tranion mu odgovori da je Filolahet tim novcem kupio sebi kuću. Na dodatna starčeva pitanja, Tranion kaže da se radi o kući u kojoj živi njegov sused Simon. Čuvši to, Teuropid izrazi želju da poseti kupljenu kuću i ispita je pobliže te pošalje Traniona da traži od Simona dozvolu. Tranion dobija dozvolu za posetu ― premda Simon ne zna ništa o njenoj svrsi ― i oni ulaze u kuću, a Teuropid iskazuje ne malo zadovoljstvo pogodbom koju mu je sin sklopio za tu kupovinu. Zatim starac pošalje Traniona na selo da odande dovede Filolaheta, gde misli da mu se sin nalazi. Uskoro potom Fanisk i Pinakij, Kalidamatovi robovi, stižu u kuću, koja je i dalje zabravljena, kako bi svog mladog gospodara odveli kući. Teuropid ih stane ispitivati i najzad sazna da je prevaren, a kad stigne i Simon, koji dakako poriče da je ikome prodao svoju kuću, starac odluči kazniti Traniona. Ovaj, pak, čim shvati da se prevara otkrila, potraži utočište kod jednog žrtvenika koji se tu nalazi. Pojavljuje se Kalidamat, koji se u međuvremenu otreznio, te na njegove usrdne molbe Teuropid oprašta i Filolahetu i Tranionu.[3]

ArgumentUredi

U sačuvanim rukopisima Avet počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i druge Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:[4]

Manu misit emptos suos amores Philolaches
Omnemque absente rem suo absumit patre.
Senem ut revenit ludificatur Tranio:
Terrifica monstra dicit fieri in aedibus
Et inde pridem emigratum. Intervenit
Lucripeta faenus faenerator postulans.
Ludosque rursum fit senex; nam mutuom
Acceptum dicit pignus emptis aedibus.
Requirit quae sint: ait vicini proxumi.
Inspectat illas. Post se derisum dolet,
Ab sui sodale gnati exoratur tamen.
Miloj je ljubavnici kupio slobodu Filolahet i u
Očevom je odsustvu ceo imetak spiskao.
Sa starcem, kad se vratio, šegu tera Tranion
Te mu kaže da su strašne aveti napale kuću, pa su se
Evakuisali još ranije svi. Umeša se u razgovor
Lakomi lihvar i traži kamatu na neki novac.
Ludira se opet rob sa starcem; naime, kaže da je sin
Akontaciju na novu kuću dao od uzajmljenog novca.
Raspituje se starac koja je to kuća, a onaj kaže susedova.
Ide je pogledati. Posle se tuži da si ga ismejali,
A na kraju ga umiri sinovljev prijatelj.

StrukturaUredi

Prvi činUredi

Komediju otvara dijalog između roba, Traniona i Grumiona. Ovaj uvodni razgovor (zapravo, prepirka) služi da gledaocima ukratko izloži zaplet: Teuropid, gospodar dvojice robova i gazda kuće ispred koje njih dvojica stoje, otputovao je u Egipat i svog sina Filolaheta ostavio samog kod kuće u Atini. U očevom odsustvu Filolahet se dao u raskalašan i neobuzdan život, koji se sastoji od neprestane zabave i stalnih pijanki. Grumion, prost seoski rob, prekoreva obojicu zbog takvog života, a kaže i da je pre očevog odlaska Filolahet bio dobar mladić, okrenut učenju i bavljenju sportom. I sam Filolahet, u narednoj sceni, gorko govori o životu koji vodi. Jedan od glavnih uzroka rasipništva jeste ljubav prema mladoj heteri Filematiji, koja u trećoj sceni potvrđuje svoju ljubav prema mladiću (koji iz prikrajka to čuje), i pored toga što je svodnica Skafa podstiče da ne bude verna jednom čoveku. Zatim stiže Kalidamat, Filolahetov mladi prijatelj, već pijan, i sa sobom vodi svoju ljubavnicu, Delfiju, da svi zajedno kod Filolaheta nastave sa provodom.

Drugi činUredi

Usred pijanke dotrčava Tranion i saopštava da se Teuropid iznenada vratio u Atinu. Svi paniče, osim Kalidamata, koji je previše pijan da bi sasvim razumeo šta se događa, pa već i zbog toga ne mogu pobeći iz kuće, što im je prvo bilo palo na pamet. No Tranion govori da će se pobrinuti za sve i savetuje da kuća bude dobro zaključana i da niko ne kaže ni reč. Zatim izlazi i pred kućom se sreće Teuropida, iznenađujući se pri tom što je starac krenuo na vrata. Ta ― kaže mu ― ta je kuća napuštena još pre sedam meseci, jer je ukleta i zaposednuta duhom jednog čoveka koga je tu nekada ubio njegov domaćin. Taj je duh došao Filolahetu u snu i poručio mu da ode iz kuće. Neki glas, koji se uto začuje iz unutrašnjosti kuće i kaže quaeso ("molim te"), a koji možda dolazi od pijanog Kalidamata, Tranio pripisuje toj aveti, koja se navodno ljuti jer je Teuropid pokušao da uđe u kuću. Teuripid je pomalo nepoverljiv, ali ipak ode. No ubrzo se vrati, pošto je potražio prethodnog vlasnika kuće, koji mu je iznenađeno rekao da ne zna ništa o nekom ubistvu u toj kući.

Treći činUredi

Na početku trećeg čina bučno stupa na scenu lihvar, od koga je Filolahet uzajmio novac da bi otkupio Filomatiju, i sad traži da mu se isplati dug. Tranion smesta izmisli da je Filolahet pozajmljenim novcem položio predujam za kupovinu nove kuće. Starac je oduševljen i pita gde je ta kuća, jer bi želeo da je vidi iznutra. Tranion, nemajući kud, pokazuje na kuću starčevog suseda Simona, koji upravo izlazi iz nje, žaleći se nešto na svoju suprugu. Tranion mu kaže da bi Teuropid želeo da poseti njegovu kuću, jer želi po uzoru na nju renovirati vlastiti dom. Teuropid izlazi oduševljen i kasnije (u trećoj sceni četvrtog čina), u razgovoru s Tranionom, kaže da je spreman odmah platiti punu cenu kuće. Premda ga rob uverava da će on platiti, starac neće ni da čuje za to jer, poznajući Traniona, sumnja da hoće da ga prevari

Četvrti činUredi

Odmah potom dva Kalidamatova roba, Fanisk i Pinakij, dolaze po svog gospodara u Filolahetovoj kući, i smeju se kad im Teuropid kaže da u toj kući više nikoga nema. I ne samo to, oni mu ispričaju sve o ogromnom novcu koji je Filolahet potrošio i o Tranionovom lošem uticaju. U poslednjoj sceni pojavljuje se i Simon, koji, naravno, poriče da je ikome prodao svoju kuću i primio predujam. Starac odlučuje da kazni Traniona.

Peti činUredi

Teuropid saopšti Tranionu da je kupovina kuće sporna i da namerava ispitati Simonove robove kao svedoke. Tranion tad sedne na obližnji žrtvenik, navodno da ga svedoci ne bi zauzeli, a zapravo da bi sam tražio pribežište i izbegao kaznu. Starac ga pokušava namamiti da se skloni od žrtvenika, ali ovaj se nikako ne pušta. Naposletku, dolazi Kalidamat, sad već sasvim trezan, i prvo opravda Filolaheta za nepočinstva, koja su ionako karakteristična za taj uzrast, a potom nudi Teuropidu i da nadoknadi sve troškove. Starcu ne treba dugo da pristane, a uz još malo natezanja, konačno sve oprosti i Tranionu.

ReferenceUredi