Rogožarski SIM-XII-H

Rogožarski SIM–XII-H je jugoslovenski školsko-trenažni visokokrilni hidroavion sa dva plovka koji je proizveden 1938. godine u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda[2].

Rogožarski SIM-XII-H[1]
290px -->

Rogožarski SIM-XII-H

Opšte
Namena hidroavion za obuku i trenažu pilota
Posada 2 (učenik + instruktor)
Proizvođač Rogožarski Beograd
Prvi let 1938
Početak proizvodnje 1939
Dimenzije
Dužina 7,50 m
Razmah krila 11,00 m
Visina 2,96 m
Površina krila 20,50 m²
Masa
Prazan 635 kg
Normalna poletna 920 kg
Pogon
Klipno-elisni motor Valter Majdžor 6 190KS
Snaga 140 kW
Performanse
Maks. brzina na H=0 212 km/h
Motor Valter Majdžor 6 ugrađen na avion Rogožarski SIM-XII-H

Projektovanje i razvoj uredi

Bezuspešno pokušavajući da izabere najprikladniji hidroavion za obuku pilota Komanda pomorskog vazduhoplovstva se obratila fabrici Rogožarski 1937. godine i naručila projekat školskog hidroaviona koji bi po svojim karakteristikama odgovarao školskom avionu SIM-X. Pošto se nije mogla izvršiti jednostavna modifikacija (prilagođavanje postojećeg aviona SIM-X) zbog ugradnje plovaka EDO, glavni konstruktor Inž. Sima Milutinović je ugradio pojačan motor Valter Majdžor 6 snage 190KS, što je dovelo do povećanja dimenzija aviona. Tako je školsko-trenažni visokokrilni hidroavion sa dva plovka predstavljao potpuno novi avion nazvan SIM–XII-H. Tokom 1937. godine pristupilo se realizaciji projekta i već krajem godine prototip je bio spreman za testiranje[3]. Probni let je obavio 7. februara 1938. probni pilot Ivan Koroša u hidro bazi Divulje. Pošto je na ispitivanjima avion postigao zadovoljavajuće rezultate, naručena je prva serija od 4 primerka ovih aviona, koji su isporučeni polovinom 1939. godine[4].

Tehnički opis uredi

Avion SIM-XII-H, je dvosedi poduprti visokokrilac (parasol), hidroavion sa dva plovka, sa motorom Valter Majdžor 6 snage 190KS i drvenom elisom fiksnog koraka. Avion je pretežno drvene konstrukcije, trup eliptičnog poprečnog preseka je u celosti izrađen od drveta obložen šperom dok je motor obloćen aluminijumskim limom. Krila su: noseća konstrukcija od drveta presvučena platnom, sa zaobljenim krajevima. Sa svake strane, krila su poduprta sa parom kosih čeličnih upornica koje su se oslanjale na trup aviona. Rezervoar za benzin se nalazio u središnjem delu između krila tj. na njihovom spoju. Prva serija aviona je imala ugrađena dva (par) EDO plovka model 47.

Operativno korišćenje uredi

Iskustva sa korišćenjem aviona SIM-XII-H, među pilotima i tehničkim osobljem avion je popularno zvan „Mali SIM“, su bila jako pozitivna pa je Komanda PV (Pomorskog vazduhiplovstva) 15. jula 1940. godine sklopila ugovor sa fabrikom Rogožarski za drugu seriju ovih aviona (takođe 4 primerka) s tom razlikom što su ovi hidroavioni bili opremljeni za instrumentalno tj., „slepo“ letenje. Rogožarski je ove avione isporučio za pet meseci ali bez plovaka jer je isporuka plovaka iz Kanade kasnila nekoliko meseci. Po dogovoru sa Mornaricom u fabrici Rogožarski se pristupilo projektovanju i izradi domaćih plovaka za ove avione ali ova aktinost nije završena do izbijanja Aprilskog rata. U tom predratnom periodu dva aviona SIM-XII-H su imala udese i to oba u Boki Kotorskoj 1940. godine. Oba aviona su predložena za rashod pa je komanda PV zatražila odobrenje da plovke sa ovih aviona premesti na nove (avione SIM-XII-H druge serije) s obzirom da su ovi avioni bili opremljeni instrmentacijom za instrumentalno („slepo“) letenje. Pošto je odobrenje stiglo to je učinjeno tako da su dva aviona iz druge serije osposobljena za korišćenje uoči izbijanja rata[5].

Avioni SIM-XII-H u Drugom svetskom ratu uredi

Nema podataka o upotrebi aviona SIM-XII-H u toku Aprilskog rata, kao ni to da li su ih Italijani koristili tokom Drugog svetskog rata.

Zemlje koje su koristile ovaj avion uredi

Povezano uredi

Reference uredi

  1. Stanojević, D.; Janić Č. (12/1982.). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima“. Mašinstvo 31: 1867 - 1876.
  2. Isaić, Vladimir. (17.04.1981.). "Kako je leteo "Mali Sim"". Front 1186.
  3. Stanojević, D.; Janić Č. 12/1982.). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima“. Mašinstvo 31: 1867 - 1876.
  4. http://airserbia.com/vvkj/index.php?str=avioni&av=74 Rogožarski_SIM-XII-H airserbia.com
  5. Petrović, Ognjan M. (3/2004.). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.)". Let - Flight 3: pp. 58. ISSN: 1450-684X.

Literatura uredi

  • Stanojević, Dragoljub.; Čedomir Janić (1982). „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima” ((sh)). Mašinstvo (YU-Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije) 31: 1867 - 1876. 
  • Isaić, Vladimir. (1981-04-17). „Kako je leteo "Mali Sim"” ((sh)). Front (YU-Beograd: Narodna armija) 1186. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.) SIM-XII-H” ((sh)). Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: pp. 58. ISSN: 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije” ((sh)). Let - Flight (YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva) 3: pp. 88-106. ISSN: 1450-684X. 
  • Jovannović, dr. Branislav (2002). „Vazduhoplovna industrija Jugoslavije (I). Ratne mašine” ((sh)). Aeromagazin (YU-Beograd: Aeromagazin) Br.52: str. 26-28. ISSN:. 
  • ((en)) Encyclopedia of World Aircraft. Prospero Books. 1997. ISBN 1-894102-24-X. 
  • Green, William (1960). „Volume 6” ((en)). War Planes of the Second World War: Floatplanes. Macdonald. str. 200. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 0-7153-5734-4. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 izd.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010 225 značajnih letelica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica. YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167–189. 

Spoljašnje veze uredi