Radoslav Lale Milenković
Radoslav Lale Milenković (Prokuplje, 8. februar 1926 — Beograd, 23. mart 2014) bio je jugoslovenski i srpski slikar.
| Radoslav Milenković | |
|---|---|
|
| |
| Informacije | |
| Datum rođenja | 8. februar 1926. |
| Mesto rođenja | Prokuplje, ( Kraljevina Jugoslavija)
|
| Datum smrti | 23. 3. 2014. (88 godina) |
| Mesto smrti | Beograd, ( Srbija)
|
| Dela | |
Rođen je 8. februara 1926. u Prokuplju. Osnovnu školu i Realnu gimnaziju završio je u istoimenom rodnom gradu. Akademiju likovnih umetnosti sa specijalkom završava 1954. godine u Beogradu. Iste godine postaje član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) sa prvim izlaganjem. Od tada se posvećuje isključivo slikarskom radu sve do svoje smrti.
Teme uredi
Od svojih slikarskih početaka ranih pedesetih pa do zrelog doba, Lale Milenković posvećeno obrađuje nekoliko tema: portret, mrtvu prirodu, pejzaž, gradske motive. „Ako čovek nosi nešto stvaralačko, može, zavisno od snage talenta i ličnosti, da i temi koja je bezbroj puta obrađivana (portret, mrtva priroda, pejzaž), da novo viđenje. Neko novo obeležje koje će njegovo delo učiniti likovno zrelim i svežim“.[1]
Formiran pod uticajem beogradske slikarske škole te, delimično, njenog intimističkog ogranka, kao diplomac i specijalizant Nedeljka Gvozdenovića, Milenković rano pronalazi teme kojima će posvetiti svoj likovni rad, dok do izraza dolazi postupno i bez previše variranja, pa se na njegovo višedecenijsko slikarstvo može primeniti figura o postupnom i sigurnom „napredovanju stila“.
Stil uredi
U uvodnoj belešci za samostalnu izložbu priređenu u Galeriji ULUS-a u Knez Mihailovoj od 8. do 21. septembra 1993, Milenković kaže: „Želim da prikažem javnosti svoje slikarske radove nastale poslednjih godina, u kojima dosledno razvijam svoj stav i opredeljenje u figurativnom slikarstvu kojem pripadam i generacijski. Likovnu umetnost-slikarstvo shvatam kao potrebu i prirodnu težnju da slikarskim sredstvima izrazim svoje viđenje sveta, na meni svojstven način. U današnjem vremenu kada je pojam vrednosti skoro obesmišljen, prava je hrabrost baviti se figurativnim slikarstvom i u tome istrajati. Zato sam okrenut slici koja će nešto predstavljati, slici koja će gledaocu preneti neka moja viđenja ovog sveta i razmišljanja o njemu, moja oduševljenja i drame. Nastavljam tradiciju naših vrsnih slikara unoseći svoj skromni udeo u tome. Zbog toga mislim da ne bi trebalo zapostavljati napore i rezultate u bavljenju večitom likovnom umetnošću u kojoj čovek i priroda zauzimaju nezamenljivo mesto i ulogu. Uveren sam da se i danas mogu slikati obične stvari i večite slikarske teme sa nekim ličnim doprinosom. Naslikati portret likovno zrelo nije ništa manje vredno od dela novih tendencija. Moji su napori upravo u tom pravcu“.[2]
Reference uredi
- ↑ „Čovek je centar sveta. Radoslav Milenković“, Ilustrovana politika br. 1025 od 27.06.1978. pp. 58–59 (rubrika „Mala galerija“)
- ↑ (sh) Radoslav Milenković: Slike. (katalog za samostalnu iložbu sa uvodnom beleškom autora). Beograd: Udruženje likovnih umetnika Srbije, Galerija ULUS
