RWD-13
Avion RVD-13 i RVD-13S (RWD-13S) je poljski sportsko-turistički/sanitetski trosedi avion koji se po licenci pravio u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski iz Beograda.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Projektovanje i razvoj
uredi
Grupa konstruktora aviona poljske fabrike aviona DVL (polj. DWL(Doswiadczalne Warsztaty Lotnicze)) iz Varšave u sastavu Stanislav Rogalski (polj. Stanislaw Rogalski), Stanislav Vigura (polj. Stanislaw Wigura) i Jerži Drževiecki (polj. Jerzy Derzewiecki), koja je zajednički radila od 1927. godine a avione ove grupe konstruktora označavala se skračenicom RVD od početnih slova njihovih prezimena (RVD tj. RWD), Tokom 1933. konstruisala je sportsko turistički trosedi visokokrilac RVD-13 u velikoj meri inspirisan De Heviland DH.80A Pus Mot. Prototip je poleteo 15. januara 1934.
Avion je bio visokokrilni jednokrilac sa jednim motorom, drvenom dvokrakom elisom, sa tri člana posade u sanitetskoj varijanti bio je pilot bolničar i ranjenik. Avion je bio opremljen vazduhom hlađeni linijski motorom (sa visećim cilindrima) PZInžMajor 4 snage 130 KS (poljski motor pravljen po licenci dH Gipsy Major).
Avion je mešovite konstrukcije, trup nepravilnog pravougaonog poprečnog preseka je izrađen od metala obložen platnom dok je motorni prostor bio obložen aluminijumskim limom. Krila su noseća konstrukcija od drveta sa dve remenjače prednji deo krila je bio obložen šperom, a ostatak platnom. Krajevi krila su bili blago zaobljeni. Sa svake strane, krila su poduprta sa po jednom kosom trouglastom upornica koje su se oslanjale na trup aviona u jednoj tački a druge dve oslone tačke su bila na krilu. Samonoseće repne površine imale su stabilizatore prekrivene šperpločama dok su kormilo pravca i kormilo dubine bili presvučeni platnom. Stajni trap je bio fiksan potpuno napravljen od metalnih profila.
Operativno korišćenje
urediPoljska fabrika DVL je od 1935. do 1939. godine proizvela ukupno 90 primeraka RVD-13 aviona. Pre rata ovi avioni su izvezeni u Estoniju, SAD, Brazil, Venecuelu, Jemen, Mađarsku i Iran. U toku rata izvestan broj aviona su zarobili Nemci i Sovjeti i nastavili da ih koriste. Avioni ovog tipa koji su prebegli u Švedsku i Rumuniju rekvirirani su i korišćeni sve vreme rata. Na osnovu ugovora o licenci u jugoslovenskoj fabrici aviona Rogožarski napravljeno je počev od 1938. godine 4 primerka aviona RVD-13 i 2 primerka RVD-13S (sanitetska varijanta). Svih šest aviona Rogožarskog su imali čehoslovačke motore Valter Major 4 snage 88 kW, proizvedene po licenci De Hevilenda. Prva dva proizvedena aviona RVD-13 nosila su civilne oznake YU-PFE i YU-PFO. Od 1939. godine svi proizvedeni avioni RVD-13 i RVD-13S su bili u vojnoj službi. Planirana je narudžbina 20 aviona RVD-13S ali se od toga odustalo jer je pri testiranju u Beloj Crkvi 1939. godine konstatovano da je poletna staza pri punim opterećenjem aviona duga pa se avion ne bi mogao koristiti sa pomoćnih aerodroma što je bio krucijalni zahtev VV.
Dva sanitetska aviona RVD-13S su u aprilu 1941. godine bili u 721 sanitetskoj eskadrili, druga dva koja su od običnih RVD-13 preinačeni u RVD-13S su nakon početka rata isporučeni vojsci, službovali su u novoformiranoj 722 sanitetskoj eskadrili. Preostala dva aviona ovog tipa su takođe bili sanitetska verzija ali su korišćeni kao avioni za vezu. Jedan avion RVD-13S su Nemci zarobili u Lazarevcu i predali ga svom savezniku Nezavisnoj Državi Hrvatskoj kod kojih je leteo do 1944. godine.
Zemlje koje su koristile ovaj avion
uredi
Povezano
urediLiteratura
uredi- O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
- V. Mikić; Zrakoplovstvo NDH 1941 - 1945, VIIVJ, Beograd, 2000.
- Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010) ((sh)). Vek avijacije u Srbiji 1910—2010 225 značajnih letelica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
Spoljašnje veze
uredi- www.goldenyears.ukf.net Arhivirano 2012-02-19 na Wayback Machine-u
- www.airwar.ru