Wikipedija

Protesilaj

Protesilaj (starogrčki: Πρωτεσίλαος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin Ifikla i Astiohe te stoga brat Podarkov, koji je poticao iz Filake u Tesaliji, pa se toga naziva "filačkim" (Φυλάκιος),[1] mada mu taj epitet možda dolazi i od toga što je mu je deda bio Filak, eponimni osnivač Filake.[2]

Mitologija uredi

Protesilaj je u trojanskom ratu predvodio ahejske ratnike iz nekoliko tesalskih gradova i bio je prvi od svih Grka pod Trojom koga su ubili Trojanci, budući da je, kad su ahejski brodovi pristali u Troadi, prvi iskočio na obalu.[3] Prema široko rasprostranjenom predanju, Protesilaja je ubio Hektor,[4][5][6][7] ali ima i onih koji kažu da je stradao od Ahatove,[8] Enejine[9] ili Euforbove ruke.[10][2]

U mitu je Protesilaj pre svega bio čuven po odnosu snažne privrženosti i vernosti koji je postojao između njega i njegove supruge Laodamije, kćerke Akastove (odnosno, prema drugima, Polidore, kćerke Meleagrove).[11] Njih dvoje venčali su se neposredno pre početka trojanskog rata, ali je Protesilaj, žureći u rat, zaboravio da prinese sve uobičajene svadbene žrtve, čime je navukao na sebe Afroditin gnev, pa je zato on ubrzo izgubio život. Kad je čula za Protesilajevu smrt, njegova se žena molila bogovima Podzemlja da joj dopuste da na samo tri sata opet razgovara s njim. Pošto joj je ta molba uslišena, Hermes je na nekoliko sati izveo Protesilaja u svet živih i ovaj put, kad je Protesilaj ponovo nestao, s njim je umrila i Laodamija.[12][10] Pesnici su ovu priču, koja se kod Lukijana razlikuje samo u detaljima, modifikovali na različite načine, pa su, na primer, neki govorili da je Laodamija nakon druge muževljeve smrti napravila kip s njegovim likom, kome je ukazivala kultne počasti, a kad joj je njen otac Akast naredio da spali kip, bacila se s njim u vatru.[13] Drugi, pak, kažu da je Protesilaj je, kad se vratio iz donjeg sveta, zatekao suprugu kako grli njegov kip, a kad je po drugi put nestao, zamolio ju je da ne čeka predugo pre no što i ona krene za njim, na šta je ona mačem sebi oduzela život.[2] Ima i onih koji kažu da je Laodamija, koju je otac primorao da se uda za drugog muškarca, noći provodila s kipom napravljenim po Protesilajevom liku.[10] Sasvim drugačije predanje beleži mitograf Konon; prema njemu, Protesilaj je nakon trojanskog rata uzeo sa sobom kao zarobljenicu Prijamovu kćerku Etilu. Na putu kući pristao je na makedonsko poluostrvo Palenu te se udaljio od obale u potrazi za vodom; u njegovom odsustvu Etila je nagovorila druge žene da zapale brodove. Zato je Protesilaj morao da ostane na tom poluostrvu, gde je podigao grad Skionu.[14]

Kult uredi

Protesilajev grob, u kome su se nalazile mnoge dragocenosti,[15] pokazivan je blizu grada Eleunta na Hersonezu Tračkom.[16] [17][18] Oko njegovog groba rasli su brestovi, za koje se verovalo da su ih posadile nimfe; one grane okrenute prema Troji olistale bi pre nego druge, ali je istovremeno i lišće brže venulo i umiralo.[19] Neki su govorili i to da bi drveće uvenulo kad bi doseglo visinu s koje se mogla videti Troja i da su potom iz njegovog korenja nicali novi izdanci.[20][21] Protesilaju je u Eleuntu podignut velelepni hram, a u Filaki, gde je poštovan kao božanstvo, postojalo je njegovo svetilište, u kome su održavane pogrebne igre.[22][23][24] O osvetničkom duhu Protesilajevom, koji je delovao još u vreme grčko-persijskih ratova, pisao je Herodot.[25] Lik Protesilajev bio je predstavljen na zidu riznice Kniđana u Delfima.[26]

Euripid je napisao tragediju Protesilaj, od koje su sačuvani samo fragmenti.[27]

Reference uredi

  1. ↑ Homer, Ilijada, II, 705.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Schmitz 1867, s.v. Protesilaus
  3. ↑ Homer, Ilijada, II, 695, XIII, 681; XV, 705.
  4. ↑ Lukijan, Razgovori mrtvih, XXIII, 1.
  5. ↑ Jovan Ceces, komentar uz Likofrona, 245, 528, 530.
  6. ↑ Higin, Fabulae, 103.
  7. ↑ Ovidije, Metamorfoze, XII, 67.
  8. ↑ Evstatijev komentar uz Homerovu Ilijadu, str. 326.
  9. ↑ Diktis Krićanin, Trojanski rat, II, 11.
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 Evstatijev komentar uz Homerovu Ilijadu, str. 325.
  11. ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 2, 7.
  12. ↑ Higin, Fabulae, 105.
  13. ↑ Higin, Fabulae, 104.
  14. ↑ Konon, Povesti, 13.
  15. ↑ Herodot, Istorija, IX, 116.
  16. ↑ Pausanija, Opis Helade, I, 34, 2.
  17. ↑ Strabon, Geografija, XIII, 1, 31.
  18. ↑ Jovan Ceces, komentar uz Likofrona, 532.
  19. ↑ Filostrat, Heroji, II, 1 Arhivirano 2017-04-30 na Wayback Machine-u.
  20. ↑ Plinije Stariji, Prirodoslovna pitanja, XVI, 99.
  21. ↑ Palatinska antologija, VII, 141; VII, 385.
  22. ↑ Herodot, Istorija, VII, 33; VII, 116; VII, 120.
  23. ↑ Pausanija, Opis Helade, III, 4, 5.
  24. ↑ Pindar, Istamske ode, I, 83 i sholija uz to mesto.
  25. ↑ Herodot, Istorija, IX, 120.
  26. ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 30, 1.
  27. ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Protesilaj

Literatura uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Protesilaj&oldid=41325383