Meleagar
- Za ostale upotrebe, v. Meleagar (razvrstavanje).
Meleagar (starogrčki: Μελέαγρος) bio je, u grčkoj mitologiji, sin etolskog kralja Eneja i Testijeve kćerke Alteje.[1][2] Pričalo se i da mu je pravi otac bio Ares.[3] Meleagrova je supruga bila Idina i Marpesina kći, Kleopatra Alkiona. [4]
Mitologija
urediKad se Meleagar rodio, Mojre (Suđenice) predvidele su da će on živeti samo dotle dok sasvim ne sagori cepanica koja je gorela na porodičnom ognjištu.
Jedne noći i Enej i Mars spavali su s Altejom, ćerkom Testijevom. Kad se od njih rodio Meleagar, odjednom su se na dvoru pojavile Suđenice Klota, Laheza i Atropa. Ovako su opisale njegov usud: Klota je rekla da će biti plemenit, Laheza da će biti hrabar, no Atropa, posmatrajući jednu cepanicu koji je gorela na ognjištu, reče: "Živeće samo dotle dok ova cepanica ne bude sagorela". Kad je majka mu Alteja to čula, skoči iz kreveta, ugasi kobnu cepanicu i zakopa je u sred dvora, tako da je vatra ne ožari.[5]
Kaledonski vepar
urediMeleagar je izrastao u uglednog princa. Jednog proleća Enej je za žrtvu prineo prve plodove svim bogovima, ali je slučajno izostavio Artemidu. Ljuta zbog te uvrede Artemida je poslala vepra ogromne snage i veličine da pohara kalidonsku zemlju. Meleagar je sakupio borce iz raznih grčkih gradova i uz njihovu pomoć savladao i ubio vepra. Artemida je tada izazvala sukob između Etolaca i Kureta oko toga kome će pripasti veprova glava i koža. Etolci su s uspehom potiskivali Kurete, ali kad je Meleagar ubio svog ujaka, Altejinog brata, Alteja je pozvala Persefonu i Erinije da njenog sina kazne smrću. Meleagar se tada povukao iz borbe, a Kureti su ozbiljno zapretili Kalidonu. Meleagar se tek na usrdne molbe svoje supruge vratio u boj. Uspeo je da savlada Kurete, a onda su Erinije uslišile Altejinu molbu i usmrtile Meleagra.[6] Kod Pausanije se navodi da je Meleagra ubio Apolon, koji je pomagao Kuretima u sukobu s Etolcima.[7]
Kasnije predanje kaže da je lov na kalidonskog vepra trajao šest dana i da su u njemu poginuli mnogi junaci, uključujući i Meleagrovog brata Agelaja. U sukobu koji je između Etolaca i Kureta izbio oko veprove glave i kože Meleagar je nehotice ubio svoja dva ujaka, Ifikla i Afarej. Alteja je tada u gnevu izvukla cepanicu odande gde ju je bila sakrila i bacila je natrag u vatru, i tako je Meleagru oduzela život.[8]
Prema predanju koje prenose Pseudo-Apolodor i Ovidije, u lovu na kalidonskog vepra učestvovali su gotovo svi veliki grčki junaci, a među njima i jedna žena, čuvena lovkinja Atalanata, u koju se Meleagar odmah zaljubio. Nakon devet dana gošćenja na Enejevom dvoru započeo je lov na vepra. Pobedniku je obećana veprova koža kao ratni trofej. Atalanta je prva ranila vepra, potom ga je Amfijaraj pogodio u oko, a naposletku mu je Meleagar zadao smrtonosni udarac. Meleagar je kožu ubijene životinje dao Atalanati zato što se zaljubio u nju, ali i zato što je ona zadala životinji prvi udarac. Kad su Altejina braća, smatrajući uvredom da neka žena dobije nagradu pored muškaraca, uzeli od nje kožu, tvrdeći da im pripada po pravu rođenja, ako je već Meleagar ne želi uzeti, Meleagar se razbesneo i ubio svoje ujake. Kad je Alteja to saznala, izvukla je magičnu cepanicu i bacila je u vatru, i tako je ubila Meleagra. Njegove sestre ― Gorga, Eurimeda, Dejanira i Melanipa ― neutešno su jecale sve dok ih Artemida nije pretvorila u ptice biserke ("meleagride", μελεαγρίδες) i potom prenela na ostrvo Leros, gde su jednom godišnje oplakivale brata. Dve sestre, Gorga i Dejanira, nisu bile pretvorene u ptice zahvaljujući Dionisovoj intervenciji. Prema nekim vestima, Alteja i Meleagrova žena Kleopatra kasnije su se obesile, a prema drugim, Alteja se, obuzeta kajanjem, probola bodežom.[3][9]
Pohod Argonauta
urediMeleagar se spominje i kao učesnik u pohodu Argonauta i jedan od takmičara koji su se nadmetali na pogrebnim igrama priređenim povodom Pelijine smrti.[10]
Potomstvo
urediKleopatra Alkiona rodila je Meleagru kćerku Polidoru, koja se kasnije udala za Protesilaja, a prema nekima, Atalanta mu je rodila sina Partenopeja.[11][12]
Umetnost
urediPriču o kalidonskom lovu obradili su u grčkoj književnosti Frinih u tragediji Pleuronjanke, a potom Sofokle, Euripid, Antifont i Sosifan, te Lucije Akcije kod Rimljana, pri čemu sve te tragedije nose naslov Meleagar.[13]
U likovnoj umetnosti lov na kalidonskog vepra prikazivan je od peve polovine 6. veka pne., počev od tzv. François-vaze, koja je nastala oko 570. pne. Poznat je Meleagrov kip u Vatikanskom muzeju, rimska kopija, verovatno nastala po uzoru na Skopasovo delo. Scene iz kalidonskog lova čest su motiv na mnogim sarkofazima.[14]
Reference
uredi- ↑ Homer, Ilijada, IX, 550.
- ↑ Higin, Fabulae, 174.
- ↑ 3,0 3,1 Pseudo-Apolodor, Apolodor, I, 8, 2.
- ↑ Homer, Ilijada, IX, 556 sqq.
- ↑ Higin, Fabulae, 171.
- ↑ Homer, Ilijada, IX, 529 sqq.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, X, 31, 3.
- ↑ Bakhilid, Epinikije, V, 93 sqq.
- ↑ Ovidije, Metamorfoze, VIII, 270–546.
- ↑ Apolonije Rođanin, Doživljaji Argonauta, I, 191.
- ↑ Pausanija, Opis Helade, IV, 2, 7.
- ↑ Higin, Fabulae, 70; 99.
- ↑ Đurić 1988, str. 158
- ↑ Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Meleagar
Literatura
uredi- Đurić, Miloš N. (1988). Aristotel. O pesničkoj umetnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Schmitz, Leonhard (1867), „Meleager (1)”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.
Vanjske veze
uredi- Wikimedia Commons ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Meleagar