Muslimansko bratstvo

Muslimanska braća, poznati i kao Društvo muslimanske braće ili Muslimansko bratstvo (arap. الإخوان المسلمون), naziv je za islamističku i panislamističku političku stranku u Egiptu s podružnicama u drugim arapskim državama.

Organizacija uredi

Muslimanska braća su rasprostranjena širom sveta i imala su uticaj na mnoge političke i religijske organizacije na Bliskom istoku. Iako često posmatrane kao ogranci globalnog bratstva, one su strukturalno podeljene, premda povezane zajedničkom ideologijom političnog islama i dobrom međusobnom saradnjom.

Ideologija uredi

Muslimanska braća propagiraju stvaranje islamske vlade, verujući da je Bog u Kuranu odredio savršen način života i socijalne organizacije (kao što i slogan bratstva kaže „Kuran je naš ustav“). ^[1] Bratstvo izražava svoju interpretaciju islama kroz striktno religijski pristup socijalnim pitanjima kao što je uloga žene u društvu i takođe veruje da islam podstiče ljude da teže socijalnoj pravdi, iskorenjivanju siromaštva i korupcije, i političkim slobodama koje garantuje islamska država. Bratstvo se uvek protivilo i nastavlja žestoko da se protivi svim oblicima kolonijalizma, i bilo je važan faktor u borbi protiv zapadne vojne i ekonomske dominacije u Egiptu i ostalim muslimanskim državama tokom 20. veka. Cilj bratstva koji je zacrtao njegov osnivač Hasan el Bana je doktrina povratka islamske očigledne sudbine; carstvo, osnovano u 7. veku, koje se prostiralo od Španije do Indonezije.

Uticaj u islamskom svetu uredi

Braća su je jedan on najuticajnijih pokreta u islamskom svetu, posebno u arapskom svetu. Prvo muslimansko bratstvo osnovano je u Egiptu 1928, i Egipat se još uvek smatra centrom pokreta; generalno je slabije u Magrebu ili severnoj Africi nego je to slučaj sa arapskim svetom. Ogranci bratstva formiraju glavnu opoziciju vladama u nekoliko islamskih zemalja arapskog sveta, kao što je Egipat, Sirija i Jordan, i politički je aktivno u gotovo svakoj muslimanskoj državi. Ubrzo ulazi u sukob sa sekularnim režimima koji svoju ideologiju temelje na panarapskom nacionalizmu i taj će sukob u Egiptu kulminirati ubistvom predsednika Anvara el Sadata (1979). Povod tom atentatu bilo je potpisivanje mirovnog sporazuma u Kemp Dejvidu između Izraela i Egipta. Uskoro se sličan scenario ponovio i u Siriji gde je 1982. godine pokušan atentat na sirijskog predsednika Hafiza el Asada, ali atentat nije uspeo. U naknadnim sukobima i akcijama sirijskih bezbednosnih snaga ubijene su hiljade ljudi. Najkrvavija epizoda bio je masakr u Hami u kojem je ubijeno između 10.000 i 25.000 stanovnika tog sirijskog grada. ^[2]^[3]

Pokret uživa ogromnu popularnost u mnogim muslimanskim zemljama, i gde je to legalno moguće, često upravlja važnom mrežom islamske pomoći, što im garantuje jaku podršku među muslimanima slabijeg imovinskog stanja. Međutim, većina zemalja u kojima je bratstvo aktivno, upravljana je nedemokratskim režimima. Kao posledica, pokret je zabranjen u nekoliko arapskih nacija, a nedostatak demokratskog sistema sprečava ga od sticanja vlasti putem demokratskih izbora. Za situacije vojne okupacije, i palestinski ogranak, Hamas, Bratstvo teži otporu Izraelu, u kojem je često koristio bombaške napade i slične metode koje ciljaju izraelske vojne i civilne resurse; što je rezultovalo karakterisanjem Hamasa kao terorističkog pokreta od strane vlada SAD i pojedinih evropskih država.

Veliki broj pristaša muslimanskog bratstva je otišao u Avganistan u rat protiv SSSR-a. Jedan od najistaknutijih članova muslimanskog bratstva koji je otišao u Avganistan bio je Ajman el Zavahri. Tamo je upoznao Osamu bin Ladena s kojim je osnovao organizaciju koja je postala zametak današnje Al Kaide.

Muslimansko bratstvo finansiraju njeni članovi, pogotovo oni bogatiji u na primer Saudijskoj Arabiji. ^[4]