Wikipedija

Arms and the Man

Oružje i čovek (engl. Arms and the Man[3]) je antiromantična komedija Džordža Bernarda Šoa, u kojoj pisac kritikuje romantično shvatanje rata i ljubavi [4], parodirajući militarizam, nacionalizam i imperijalizam.[5] Prvobitni naziv ove drame bio je „Alpi i Balkani“ (engl. Alps and Balcans), jer je priča bazirana na indirektan sukob između Austrougarske i Bugarske 1885. godine.[4] Njen naziv dolazi od Džon Drajdenovog (engl. John Dryden) prevoda uvodnih latinskih reči Vergilijive Enejide: „Arma virumque cano“ (srp. „Oružju i čoveku pevam“) (Projekat Persej) [5], ali za razliku od Vergijila on ne glorifikuje rat i herojstvo.[6] Napisana je 1893. godine za vreme Viktorijanskog doba kada su mnogi pozorišni komadi bili ulavnom komedije. Sastoji se iz tri čina.[7] Drama obrađuje dve glavne teme: rat i brak.[6] Uprkos tome, ona je savršeni primer viktorijanske književnosti.[8] Zahvljajući ovoj i drami „Zanat G-đe Uorn“ (engl. Mrs. Warren's Profession), Džordž Bernard Šo je književno priznat.[6]

Arms and the Man
Opće informacije
AutorGeorge Bernard Shaw
Žanrkomedija
Jezikengleski
Informacije o premijeri
Premijera21. 4. 1894 (1894-04-21)
Avenue Theatre, London
Lica
Raina Petkoff
Sergius Saranoff
Captain Bluntschli
Catharine Petkoff
Major Petkoff
Louka
Nicola[1][2]

Prvo izvođenje uredi

Drama „Oružja i čovek“ je jedna od najizvođenijih drama Džordža Bernarda Šoa.[9] Prvi put je predstavljena 21. aprila 1894. godine kao deo Šoovih tzv. „prijatni komadi“ (engl. Pleasant Plays), u koje su spadale „Kandida“ (engl. Candida), „Nikad moći reći“ (engl. You Never Can Tell) i „Čovek sudbine“ (engl. The Man of Destiny). Ovi komadi nalaze slabe tačke u najpouzdanijim vrednostima društva kao što su ratni heroji, kult patriotizma.[10] Ova drama je bila jedna od prvih Šoovih komercijalnih uspeha. Pozvan je na scenu nakon što se spustila zavesa, gde je dobio oduševljeni aplauz. Međutim, jedan od prisutnih gledaoca je negodovao. Šo mu je na to odgovorio: „Dragi moj prijane, slažem se s tobom, ali šta smo nas dvojica naspram većine?“[11]

Radnja drame uredi

Radnja drame smeštena je za vreme Srpsko-bugarskog rata (1885). Junakinja drame je Rajna Petkov, mlada Bugarka koja je verena za Sergeja Petkova, jednog od heroja ovog rata, koga je ona idealizovala. Jedne večeri, švajcarski plaćenik u srpskoj vojsci, kapetan Blunčli, upao kroz prozor njene spavaće sobe i u početku joj pretio, a kasnije je molio da ga sakrije, da ga ne bi ubili. Rajna prihvata molbu, misleći da je u pitanju kukavica, naročito onda kad joj je izjavio da ne nosi šaržere od revolvera, nego čokoladice. Kad se bitka kod Slivnice završila, Rajna i njena majka krišom su Blunčlija izveli iz kuće, obukavši ga u staru haljinu.

Rat se završio i Sergej se vratio Rajni, ali se udvarao njenoj drskoj sluškinji Luki (sporednoj ulozi), za koju su mislili da je zaručena za slugu Nikolu. Rajna je počela uviđati da je Sergej ludo odvažan i zamoran lik, ali je krila to saznanje. Blunčli se neočekivao vratio da bi mogao vratiti staru haljinu, ali takođe da bi video nju. Rajna i njena majka su se šokirale, naročito kad su njen otac i Sergej objasnili da su se susretali s Blunčlijem i ranije, i pozvali su ga da ostane na ručku i da im pomogne oko pokreta trupa.

Posle, kad je ostala sama s Blunčlijem, Rajna je shvatila da nju gleda romantičnim pogledima, ali da je i poštuje kao ženu, što Sergej nije. Rekla mu je da je ostavila svoju sliku u džepu stare haljine na kojem je ispisano: „To my chocolate-cream soldier“ (sh. „Mom čokoladnom vojniku“), ali joj je on rekao da nije našao i da bi sigurno mogao biti i dalje tamo. Blunčli je dobio obaveštenje o srmti svoga oca koji mu je u testamentu ostavio ogromno nasledstvo. Luka je onda rekla Sergeju da je Blunči čovek kojeg je Rajna skrivala i da se ona stvarno zaljubila u njega. Sergej ga onda poziva na dvoboj, ali na kraju ne dolazi do toga i Rajna raskida veridbu (uz pomoć obeju strana). Rajnin otac otkriva njenu sliku u džepu stare haljine, ali Rajna i Blunčli uspevaju da ga prevare, uzevši mu ga pre nego što ga je ponovo našao. Nakon što je Blunčli obelodanio celu priču majoru Petkovu, Sergej predlaže Luki brak. Nikola je mirno i spokojni prepušta Sergeju, i Blunčli, videvši u Nikoli sposobnost, odlučuje da mu ponudi posao hotelskog menadžera.

Rajna, pomislivši da su njeni romantični ideali propali i da će biti udana za Blunčlija u zamenu za određenu svotu njenom ocu, protestuje govoreći da bi radije da pođe za svojim jadnim čokoladnim vojnikom, nego za bilo kakvim bogatim biznismenom. Blunčli joj je rekao da je on i dalje ista osoba i drama se završava tako što mu Rajna otkriva svoju ljubav i Blunčli, sa švajcarskom preciznošću, predviđa svima da će, kada bude raščistio stvari oko trupa, vratiti za tačno dve nedelje da bi se venčao s Rajnom.

Adaptacije uredi

  • 1908. godine Oskar Štraus je napisao jednu operetu pod imenom Hrabar vojnik (nem. Der tapfere Soldat)
  • 1958. godine snimljen je film na osnovu ove drame pod imenom Heroji (nem. Helden)
  • 1972. godine Udo Jurgens je napisao mjuzikl pod nazivom Junaci, junaci (nem. Helden, Helden) u dva dela, koji se takođe bazira na Šoovo delo.

Reference uredi

  1. ↑ „E-NOTES”. Pristupljeno 20 November 2013. 
  2. ↑ „Cliff Notes”. Pristupljeno 20. XI 2013. 
  3. ↑ SHAW, Bernard Arms and the Man : an anti-romantic comedy in three acts by Bernard Shaw. - London : Constable and Company ltd., 1912. - 76 str.; 19 cm 821.111-2 COBISS.SR-ID 512393128[mrtav link], Pristupljeno 17. 4. 2013.
  4. ↑ 4,0 4,1 Google Books: Dwivedi A.M: George Bernard Shaw's Arms & The Man Predgovor, str. 88 ISBN 81-261-1158-5
  5. ↑ 5,0 5,1 Google Books: Plays Pleasant by Bernard Shaw str. 8 ISBN 0-14-043794-0
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 Study guide for Arms and the Man str. 3, 4, 15
  7. ↑ Google Books: Arms and the Man ISBN 0-486-26476-9
  8. ↑ “Arms and the Man” by George Bernard Shaw : An Analysis of the Social Context Arhivirano 2011-01-16 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  9. ↑ Google Books: Arms and The Man str. 3 ISBN 0-486-26476-9
  10. ↑ Pogovor: „O piscu pozorišnog komada Đavolov učenik“, Nadežda Vinaver: u knjizi „Đavolov učenik“, Beograd : Dereta, 2007; str. 130 . ISBN 978-86-7346-589-0.
  11. ↑ Frezza, Daniel. "About the Playwright: George Bernard Shaw" Arhivirano 2008-02-19 na Wayback Machine-u, "Utah Shakespearean Festival," 2007. Accessed February 12, 2008. Shaw's contemporary, William Butler Yeats, was present for the performance, and rendered this quotation differently in his autobiography: "I assure the gentleman in the gallery that he and I are of exactly the same opinion, but what can we do against a whole house who are of the contrary opinion?" (Yeats, The Trembling of the Veil, book 4: The Tragic Generation, from Autobiographies, in The Collected Works of W. B. Yeats, vol. 3, ed. William H. O’Donell and Douglas N. Archibald (New York: Scribner, 1999), 221).

Literatura uredi

  • Dukore. "Agitations: Letters to the Press 1875-1950." Theatre Journal 38.3 (1986): 385
  • Salter. "Mr. Bernard Shaw as a Social Critic." International Journal of Ethics 18.4 (1908): 446
  • Shaw, George Bernard. Arms and the Man. New York; Dover: (1994).
  • Peters, Sally. Bernard Shaw: The Ascent of the Superman. Yale University Press (1996).
  • Weintraub. "Language and Laughter: Comic Diction in the Plays of Bernard Shaw." Modern Philology 68.2 (1970): 21.

Spoljašnje veze uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Arms_and_the_Man&oldid=41822689