Glicerol
Glicerol (glicerin) je jednostavno poliolno jedinjenje. To je bezbojna, bezmirisna, viskozna tečnost koja je u širokoj upotrebi u farmaceutskoj formulaciji. Glicerol sadrži tri hidrofilne hidroksilne grupe koje su odgovorne za njegovu rastvorljivost u vodi i njegovu higroskopnu prirodu. Glicerolna osnova je centralna strukturna komponenta svih lipida poznatih kao trigliceridi. Glicerol ima sladak ukus i nisku toksičnost.
Glicerol | |||
---|---|---|---|
IUPAC ime |
| ||
Drugi nazivi | glicerin propan-1,2,3-triol 1,2,3-propantriol 1,2,3-trihidroksipropan gliceritol glicil alkohol | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 56-81-5 | ||
PubChem[1][2] | 753 | ||
ChemSpider[3] | 733 | ||
UNII | PDC6A3C0OX | ||
ATC code | A06 ,A06AX01, QA16 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C3H5(OH)3 | ||
Molarna masa | 92.09382 g/mol | ||
Agregatno stanje | čista, bezbojana, higroskopna tečnost | ||
Miris | bez mirisa | ||
Gustina | 1.261 g/cm³ | ||
Tačka topljenja |
17.8 °C (64.2 °F) | ||
Tačka ključanja |
290 °C (554 °F)[4] | ||
Indeks prelamanja (nD) | 1.4746 | ||
Viskoznost | 1.2 Pa·s | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | JT Baker | ||
NFPA 704 | |||
Tačka paljenja | 160 °C (otvoren sud) 176 °C (zatvoren sud) | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Proizvodnja
urediGlicerol formira osnovu triglicerida, i može biti proizveden saponifikacijom masti, npr. on je nusproizvod pravljenja sapuna.
On je takođe sporedni proizvod proizvodnje biodizela putem transesterifikacije. Trigliceridi (1) reaguju sa alkoholom poput etanola (2) u prisustvu katalitičke baze čime nastaju etil estri masnih kiselina (3) i glicerol (4):
Glicerol se može proizvesti različitim putevima iz propilena. Epihlorohidrinski proces je najvažniji. On se sastoji od hlorinacije propilena čime se formira alil hlorid, koji se oksidira hipohloritom do dihlorohidrina, koji reaguje sa jakom bazom i formira epihlorohidrin. Epihlorohidrin se hidrolizuje do glicerola.[5]
Reference
uredi- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8.
- ↑ Christoph, Ralf; Schmidt, Bernd; Steinberner, Udo; Dilla, Wolfgang; Karinen, Reetta (2006). „Glycerol”. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. DOI:10.1002/14356007.a12_477.pub2.
Literatura
uredi- Milne, George W. A.; Lide, David R. (1994). Handbook of data on organic compounds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0445-8.