Organela

Organela u ćelijskoj biologiji je specijalizovana podjedinica ćelije koja je funkcionalno izdvojena od ostatka ćelije vlastitom lipidnim dvoslojem.^[1]

Istorija i terminologija

Naziv organela je nastao po analogiji ćelijskih struktura s telesnim organima, o čemu svedoče najraniji objavljeni radovi u kojima se spominje isključivo latinski naziv organum. Prvi koji je upotrebio deminutivni oblik „organulum“ bio je nemački zoolog Karl August Mobijus (1884). Iz konteksta njegovog rada se može zaključiti da se pri izboru naziva ipak ograničio na reproduktivne strukture jednoćelijskih organizama.^[2]^[3]^[4]^[5]

Termin organela se uvrežio tek nekoliko godina kasnije obuhvativši i ćelijske strukture više ćelijskih organizama, o čemu svedoči delo Bengta Lidforsa iz 1915 („Organi ili organele“). Dvadesetih godina organele su zadobile razna značenja, od pokretnih ćelijskih celina (Kuhn), do vanćelijskih i unutarćelijskih skeletnih sastava (Hartmann). Unatoč prijedlogu Alberta Frej-Vislinga (1978.) da se naziv odnosi samo na strukture koje pretvaraju energiju (centrozom, ribozom, jedarce), i tvrdnjama zagovornika endosimbiontičke teorije prema kojoj organela mora sadržavati vlastita nasledna uputstva (mitohondrija, hloroplast), zadržala se danas prihvaćena definicija.

Organele su vidljive isključivo mikroskopski, putem metoda frakcionisanja ćelija. Najraznovrsnije tipove organela nalazimo kod eukariotskim ćelija viših organizama, iako su nedavno izneti dokazi o njihovu prisustvu kod prokariota.^[6] Uz navedene organele postoje i ćelijske strukture sastavljene od nakupina makromolekula koje izvršavaju određenu specifičnu funkciju, a za koje ne možemo upotrijebiti isti naziv.

Organele eukariota

Eukariote su strukturno najsloženiji tip ćelija. One su po definiciji organizovane u manje odeljke zatvorene lipidnim membranama, koje su slične ćelijskog membrani. Veće organele (npr. jedro i vakuole) se raspoznaju već pod svetlosnim mikroskopom, pa spadaju među prva otkrića nakon izuma mikroskopa.

**Veće eukariotske organele**
Organela	Glavna funkcija	Građa	Organizmi
Hloroplast (plastid)	fotosinteza	dvomembranski	biljke, protisti	sadrži neke gene
Endoplazmatski retikulum	translacija i zavijanje proteina (hrapavi ER), metabolizam lipida (glatki ER)	jednomembranski	svi eukarioti	hrapavi ER je prekriven ribozomima, u obliku je ploćastih vreća; glatki ER je tubularnog oblika
Goldžijev aparat	sortiranje i modifikovanje proteina	jednomembranski	svi eukarioti	cis-lice najbliže ER-u; trans-lice najdalje od ER-a
Mitohondrija	proizvodnja energije	dvomembranski	većina eukariota	sadrži neke gene
Vakuola	pohrana, homeostaza	jednomembranski	eukarioti
Jedra	održavanje DNK, transkripcija RNK	jednomembranski	svi eukarioti	sadrži genom

**Manje eukariotske organele i ćelijski sastojci**
Organela / Makromolekula	Glavna funkcija	Građa	Organizmi
Akrosom	pomaže fuziju spermatozoe s jajetom	jednomembranski	većina životinja
Autofagosom	odvaja citoplazmatski materijal pred razgradnju	dvomembranski	svi eukarioti
Centriola	polazište citoskeleta	tubularni proteini	životinje
Treplja (cilija)	gibanje u vanjskom mediju	tubularni protein	životinje, protisti, neke biljke
Glikosom	provodi glikolizu	jednomembranski	protozoa
Glioksisom	pretvaranje masti u šećere	jednomembranski	plants
Hidrogenosom	proizvodnja energije i vodika	dvomembranski	neki jednostanični eukarioti
Lizosom	razgradnja makromolekula	jednomembranski	većina eukariota
Melanosom	pohrana pigmenta	jednomembranski	životinje
Mitosom	nepoznato	dvomembranski	neki jednostanični eukarioti
Miofibril	kontrakcija mišića	filamenti	životinje
Jedarce	proizvodnja ribozoma	protein-DNK-RNK	većina eukariota
Parentesom	nepoznato	nepoznato	gljive
Peroksisom	razgradnja vodonik peroksida	jednomembranski	svi eukarioti
Ribosom	translacija	RNK-protein	eukarioti, prokarioti
Vezikula	transport tvari	jednomembranski	svi eukarioti

Ostale strukture:

Organele prokariota

Prokariote ne pokazuju eukariotski stupanj složenosti, pa se ranije smatralo da odražavaju jako oskudnu unutarnju organizaciju, tj. da nemaju unutarnje membranom zatvorene strukture. Te su tvrdnje u pitanje dovela nedavna otkrića proteinskih mikroodeljaka i lipidnih magnetozoma.

**Prokariotske organele i ćelijski sastojci**
Organela / Makromolekula	Glavna funkcija	Građa	Organizmi
Karboksisom	fiksiranje ugljenika	proteinski omotač	neke bakterije
Hlorosom	fotosinteza	iskorištavanje svetlosne energije	zelene sumporne bakterije
Bič	gibanje u vanjskom mediju	proteinsko vlakno	neke prokariote i eukariote
Magnetosom	magnetsko orijentisanje	neorganski kristal, lipidna membrana	magnetotaksne bakterije
Nukleoid	održavanje DNK transkripcija u RNK	DNK-protein	prokarioti
Plazmid	mijenjanje DNK	kružna DNK	neke bakterije
Ribosom	translacija	RNK-protein	eukarioti, prokarioti
Tilakoid	fotosinteza	proteini fotosastava i pigmenti	-

Galerija

Akrosom
Lizosom
Mitohondrij
Mikrotubuli
Golgijev aparat

Reference

↑ Lynsey Peterson (19. 4. 2010.). „Mastering the Parts of a Cell”. Lesson Planet. Pristupljeno 19. 4. 2010.
↑ Bütschli, O. (1888). Dr. H. G. Bronn's Klassen u. Ordnungen des Thier-Reichs wissenschaftlich dargestellt in Wort und Bild. Erster Band. Protozoa. Dritte Abtheilung: Infusoria und System der Radiolaria.. str. 1412.
↑ Amer. Naturalist. 23, 1889, S. 183
↑ „Journal de l'anatomie et de la physiologie normales et pathologiques de l'homme et des animaux”.
↑ Möbius, K. (September 1884). „Das Sterben der einzelligen und der vielzelligen Tiere. Vergleichend betrachtet”. Biologisches Centralblatt 4 (13,14): 389–392, 448. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-18. Pristupljeno 2013-12-20.
↑ Kerfeld, Ca; Sawaya, Mr; Tanaka, S; Nguyen, Cv; Phillips, M; Beeby, M; Yeates, To (August 2005). „Protein structures forming the shell of primitive bacterial organelles.”. Science 309 (5736): 936–8. DOI:10.1126/science.1113397. PMID 16081736.

Literatura

Vanjske veze

Drvo života eurkariota Arhivirano 2012-01-29 na Wayback Machine-u

[LessonPlanet-Peterson-1] Lynsey Peterson (19. 4. 2010.). „Mastering the Parts of a Cell”. Lesson Planet. Pristupljeno 19. 4. 2010.

[2] Bütschli, O. (1888). Dr. H. G. Bronn's Klassen u. Ordnungen des Thier-Reichs wissenschaftlich dargestellt in Wort und Bild. Erster Band. Protozoa. Dritte Abtheilung: Infusoria und System der Radiolaria.. str. 1412.

[3] Amer. Naturalist. 23, 1889, S. 183

[4] „Journal de l'anatomie et de la physiologie normales et pathologiques de l'homme et des animaux”.

[5] Möbius, K. (September 1884). „Das Sterben der einzelligen und der vielzelligen Tiere. Vergleichend betrachtet”. Biologisches Centralblatt 4 (13,14): 389–392, 448. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-18. Pristupljeno 2013-12-20.

[pref-6] Kerfeld, Ca; Sawaya, Mr; Tanaka, S; Nguyen, Cv; Phillips, M; Beeby, M; Yeates, To (August 2005). „Protein structures forming the shell of primitive bacterial organelles.”. Science 309 (5736): 936–8. DOI:10.1126/science.1113397. PMID 16081736.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]