Minhenska tragedija
Minhenska tragedija je avionska nesreća na minhenskom aerodromu koja se desila 6. februara 1958, kada su poginula 23 putnika, među kojima osam igrača engleskog fudbalskog kluba „Mančester junajted“. Avion je krenuo iz Beograda, ali kako bi dopunio gorivo, prinudno sleće na minhenski aerodrom. Pri uzletanju, avion se srušio na svom trećem pokušaju poletanja.[1] Od 44 osobe koji su se nalazili u avionu, 20 je poginulo na licu mesta. Povređeni putnici, neki van svesti, prebačeni su u bolnicu u Minhenu, gde su umrla još tri putnika, što je ukupno 23 poginulih i 21 preživelih.
| Minhenska tragedija | |
|---|---|
 Erspid ambasador, avion sličan onome koji je bio uključen u nesreći | |
| Datum nesreće | 6. februar 1958. |
| Mesto nesreće | Minhen-Rim aerodrom |
| Vrsta nesreće | Neuspešno poletanje, bljuzgavica na pisti |
| Broj putnika | 38 |
| Broj posade | 6 |
| Broj povređenih | 19 |
| Broj preživelih | 21 (23 poginulih) |
| Poletanje | Aerodrom Nikola Tesla Beograd, SFRJ |
| Destinacija | Aerodrom Mančester Mančester, Ujedinjeno Kraljevstvo |
Fudbalska reprezentacija se vraćala sa trećeg Evropskog kupa u Beogradu, tadašnje Jugoslavije, nakon odigranog četvrtfinalnog meča protiv Crvene zvezde. Avion se zaustavio da napuni gorivo u Minhenu. Nakon punjenja rezervoara, piloti DŽejms Tejn i Kenet Rejment dvaput su pokušali poletanje zbog veće snage u levom motoru. Plašeći se da će previše odužiti planirani raspored, kapetan Tejn je odbio noćenje u Minhenu i po treći put pokušao poletanje. Sneg koji je do tada padao, izazvao je sloj bljuzgavice na kraju piste. Upravo te je uzrokovalo nesreću, izgubljena je kontrola nad vozilom, avion je bukvalno preorao ogradu aerodroma i levo krilo se otkinulo nakon udara o kuću. Plašeći se da avion ne eksplodira, Tejn je počeo evakuaciju putnika, dok je golman Mančestera Junajteda, Hari Greg, pomogao izvući preživele iz olupine.[2]
Istraga zapadnonemačkih aerodromskih vlasti prvobitno je okrivila Tejna, rekavši da nije očistio krila aviona, uprkos izjavama očevidaca koji su govorili suprotno. Kasnije je utvrđeno da je sudar izazvala bljuzgavica na pisti, koja je previše usporila poletanje aviona. Tejn je rešen svih optužba 1968, deset godina nakon incidenta.
Te godine Mančester Junajted je pokušavao da postane treći klub koji je osvojio tri uzastopne titule engleske lige; bili su šest poena iza FK Vulverhempton vonderersa sa 14 utakmica do kraja. Takođe su upravo i napredovali u svom drugom uzastopnom polufinalnom Evropskom kupu. Nisu izgubili 11 uzastopnih utakmica.
Svi preminuli igrači su imali oko dvadesetak godina i zbog te njihove mladosti, ondašnji novinari su ovu generaciju kluba prozvali Bezbijevim bebama.[3] U sećanje na žrtve Minhenske tragedije u crveno-belu kombinaciju dresova Mančester junajteda dodata je i crna boja.[1]
Prethodno nesreći
urediNakon što su pobedili FK Šamrok roverse i FK Dukla Prag u preliminarnom prvom kolu takmičenja, na red je došao FK Crvena zvezda iz Jugoslavije, za četvrtfinale. Nakon što su ih potukli 21. januara 1958. sa rezultatom 2:1 na njihovom stadionu Old Trafordu, klub putuje za Beograd, na stadion JNA, na revanš 5. februara. Pri povratku iz Praga u prethodnom kolu, magla iznad aerodroma u Engleskoj ih je sprečila da slete na aerodrom u Mančesteru, pa su leteli do Amsterdama, pa trajektom i vozom sve do Mančestera.[3]
U želji da igrači ne ispaštaju zbog napornog puta, klub je iznajmio avion kompanije British European Airways iz Mančestera za Beograd. Utakmicu su vodili Englezi sa 3:0, da bi Zvezda do kraja utakmice popravila rezultat na 3:3, ali je svejedno Mančester slavio pobedu. Sutradan poletanje je kasnilo sat vremena jer je DŽoni Beri, izgubio svoj pasoš i avion je sleteo u Minhen da sipa gorivo u 13:15 GMT.
Posle nesreće
uredi
Ova avionska nesreća je odnela 23 života. Od toga 8 fudbalera, 3 člana stručnog štaba, 2 prijatelja kluba, 8 novinara i 2 člana posade.[1] Kapiten Rodžer Bern, Tomi Tejlor, DŽef Bent, Edi Kolmen, Mark DŽons, Dejvid Peg i Bili Velan zauvek su otišli u legendu. Posle dve nedelje, od zadobijenih povreda, umro je i mladi Dankan Edvards, dvadesetjednogodišnjak za kog se smatralo da ima dara i potencijala da postane jedan od najboljih igrača u istoriji engleskog fudbala.[4]
Nakon toga usledeo je najteži period u istoriji kluba. Rivalstvo među timovima je nestalo. Drugi klubovi su činili sve da se Mančester Junajted ne ugasi. Iako je pao na dno tabele, nekako se uspeli da se u narednih pet godina oformi novi tim, tim igrača koji su postali legende kluba.[2]
Državljani SFRJ koji su preživeli Minhensku tragediju su Vera Lukić, njena mala ćerka Vesna, koju je spasao golman Hari Greg, kao i diplomata Nebojša Bato Tomašević.
| “ | To je najcrnji dan u klupskoj istoriji, neizbrisiv deo naše istorije. Kao i Sir Met Bezbi, koji je sagradio novu odličnu ekipu koja je osvojila Kup šampiona 10 godina kasnije. Nikad nećemo zaboraviti.[5] | ” |
Povezano
urediReference
uredi- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Minhenska tragedija - 55 godina“, B92, 6. februar 2013. Pristupljeno 13. aprila 2014.
- ↑ 2,0 2,1 „Minhenska tragedija, fudbalska priča koja se pamti!“ Arhivirano 2014-04-14 na Wayback Machine-u, Darko Klasan, mancesterjunajted.info, 6. februar 2014. Pristupljeno 13. aprila 2014.
- ↑ 3,0 3,1 „54 godine od minhentske tragedije“ Arhivirano 2014-04-14 na Wayback Machine-u, jedan-nula.com. Pristupljeno 13. aprila 2014.
- ↑ „Minhenska tragedija ubila Bejzbijeve bebe“ Arhivirano 2014-04-14 na Wayback Machine-u, FK Crvena zvezda - zvanični sajt, 6. februar 2013. Pristupljeno 13. aprila 2014.
- ↑ Munich Remembered - Official website Manchester United F.C.. Pristupljeno 13. aprila 2014.
