Ksenofan

(Preusmjereno sa Ksenofan iz Kolofona)

Ksenofan iz Kolofona (grč. Ξενοφάνης ὁ Κολοφώνιος, oko 565 – oko 473. god. st. e.) bio je antički grčki pesnik i filozof. Rodio se u maloazijskom gradu Kolofonu, udaljenom oko 60 km od Mileta. Kad je Kolofon potpao pod persijsku vlast, napustio je u dobi od oko 25 godina Joniju i putovao po Heladi, Siciliji i južnoj Italiji. Pretpostavlja se da se nastanio u južnoitalskom gradu Eleji i smatra se osnivačem tzv. elejske škole u okviru antičke filozofije. Međutim, kako nema nikakvih dokaza da je on zapravo ikada išao u Eleju, možda je bolje ne smatrati ga za nešto više do eventualno za pokrovitelja ove škole. Svoju starost proveo je baveći se književnim radom: još 473. st. e. u dobi od 92 godine pisao je elegije, kako zaključujemo iz fragmenta jedne njegove autobiografske elegije.

Ksenofan u Thomas Stanley History of Philosophy

Kao što je napisao epsku pesmu od nekoliko hiljada heksametara pod naslovom Osnivanje Kolofona, tako je sastavio, prema nekim antičkim izvorima, i poemu Naseljavanje Eleje. To bi bila najstarija epska dela koja ne govore o mitološkim, nego o istorijskim događajima. Pisao je i elegije, a u grčku književnost uveo je novu vrstu poezije pod naslovom Σίλλοι (Rugalice). U tim satiričkim heksametarskim pesmama, među kojima je bilo i jamba i od kojih se sačuvalo desetak fragmenata, oštro je kritikovao i ironisao narodna verovanja i ljudske mane. Mnogi misle da je svoja filozofska razmišljanja izlagao u heksametarskoj poemi O prirodi (Περὶ φύσεως). Od čitavog književnog rada ostali su samo oskudni fragmenti, pa je o Ksenofanu teško stvoriti sveobuhvatnu sliku.

Ksenofan ima negativan stav prema atletskim takmičenjima, pa pohvalama fizičke snage (čiji su tipičan primer Pindarove ode), suprotstavlja snagu uma, koju smatra važnijom i državi korisnijom vrlinom. Ksenofan oštro kritikuje mitove i epsku sliku sveta, te posebno napada Homera i Hesioda: "Sve su bogovima prišili Homer i Hesiod, sve što je kod ljudi sramotno i pokudno: krađu, preljub i međusobno varanje" (fr. 11). U drugom fragmentu on kaže: "A ljudi misle da se bogovi rađaju i da imaju njihovu odeću, glas i telo" (fr. 14). Ksenofan duhovito kritikuje grčka antropomorfna božanstva i predstavlja ih kao puke tvorevine ljudi: "Etiopljani tvrde da su im bogovi tuponosi i crni, Tračani da su plavooki i riđokosi, a kad bi volovi, konji i lavovi imali ruke i mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao ljudi, slikali bi likove bogova i davali im telo kakvo upravo i samo imaju: konji nalik na konje, volovi na volove, [a lavovi na lavove]" (fr. 15).

Na mesto postojećih bogova Ksenofan postavlja jednog jedinog boga, "najvećeg među bogovima i ljudima, koji smrtnicima nije nalik ni oblikom ni mišlju" (fr. 23), koji "sve vidi, sve promišlja, sve čuje" (fr. 24), koji "bez muke svime gospodari snagom uma" (fr. 25) i koji "uvek boravi na istom mestu i uopšte se ne kreće: niti njemu dolikuje da se vrzma čas ovamo, čas onamo" (fr. 26). Aristotel u Metafizici kaže da je Ksenofan "posmatrajući celinu svemira, rekao da jedno jeste bog" (A 5, 986b 18). Prema tome, Ksenofan je očito bio zastupnik monizma, a ne bilo kakvog monoteizma, koji bi uostalom za tadašnju Grčku bio veoma neuobičajen koncept. Ksenofanov bog nesumnjivo je zapravo φύσις, tj. priroda o kojoj su govorili Milećani i Heraklit. Međutim, ovde se uopšte ne govori o nekim preobražajima te prirode: ona više nije shvaćena kao nešto iz koje sve potiče i u koju se opet vraća, nego stoji iznad svih smrtnih bića i njima gospodari. Ova je priroda tiranska, ali njenu "tiraniju" ublažava to što je ona umna, što upravlja snagom uma i snagom promisli. Ta priroda je nepokretna i ne "dolikuje" joj da se pojavljuje čas ovakvom čas onakvom. Što se pojedinačnih bića tiče, "sva bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i vode" (fr. 26), a i mi ljudi "svi smo rođeni iz zemlje i vode" (fr. 33). Prema tome, večna i nepromenljiva priroda (bitak) gospodari nad mnoštvom svih smrtnih bića koja se rađaju i umiru, a ljudska priroda s ovom večno živom i besmrtnom prirodom nema nikakve sličnosti.

Koliko se iz oskudnih fragmenata može zaključiti, Ksenofan nije bio veliki pesnik, ali se snažno ističe u istoriji rane grčke misli svojom oštrom kritikom bogova i tradicionalnih religijskih verovanja i obreda, te idejom o jedinstvu sveta u okviru svoje filozofske misli.

Vidi takođerUredi

Eksterni linkoviUredi