Otvori glavni meni

Крушчица (Бела Црква)

(Preusmjereno sa Kruščica (Bela Crkva))
Disambig.svg Za ostale upotrebe, v. Крушчица (razvrstavanje).
Крушчица

Православна црква
Православна црква

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Бела Црква
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 864
Густина становништва 34 ст/km²
Положај
Координате 44°55′22″N 21°28′13″E / 44.922666°N 21.470166°E / 44.922666; 21.470166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 166 m
Површина 28,7 km²
Крушчица is located in Srbije
Крушчица
Крушчица
Крушчица (Srbije)
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 55′ 22" СГШ, 21° 28′ 13" ИГД

Крушчица је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 864 становника.

ИсторијаUredi

Крушчица спада у групу старих насеља. Први пут се помиње 1660. године, а током своје историје често је мењала име.

  • У 1690-Крушчица
  • Од 1911.- Kortéd
  • A од 1920.- Крушчица

Суха-Крушчица јавља се 16901713. године са 27 домова. Црква сазидана је у XVIII.веку и имало је 338 православних становника. Бројно стање становништва је у сталном порасту: 1869.- 1822 становника, 1880 - 1865; 1890 - 2121; 1900 - 2909; 1910 - 2317 становника.. [1]

У Крушчици је 1808. године подигнута буна крушчичких граничара (позната као Крушчичка буна) под вођством ђакона Димитрија Ђорђевића и пензионисаног фрајкорског капетана Маријана Јовановића. Буна је подигнута под утицајем Првог српског устанка, али је она брзо угушена, а њени актери погубљени.

У Крушчици је рођено неколико народних хероја из НОБ-а као што су: Сава Мунћан, Станка Мунћан и Жарко Златар.

Предања о насељуUredi

Народ редовно и овде и у околини каже Кручица, а не Крушчица. Колико знају стари људи, Крушчица је одувек овде. Овде је „Колац ударен“ кад је први пут насељена. Верују да су први насељеници дошли из Србије, а и из Црне Горе. Кад су се насељавали дошла је ту једна баба од сто година, ударила колац и казала: „Овде ће да буде село“. А кад су је питали како ће се звати село, рекла је: " Да видимо о'шта је је колац?" Како је колац био од Крушке, село доби име Крушчица. Мисле да је та баба била од Лекића фамилије. Најпре је било село на месту Угљешина бара, а основало га је шестнаест породица које је довео обор-кнез Угљеша. Тамо је била и црква посвећена св. Димитрију, и ту су били дуго, па су због Куге прешли на данашње место. Око првог села је био, ископан шанац (канал), да Куга не уђе у село. После је у Крушчицу, када се преселила на данашње место, дошло више родова из Јагодине, међу њима и Витомирови-Стеванови, названи по претку Витомиру, који се доселио, а Стеванови је, јамачно, било старо њихово презиме. По причању старих људи, дошли су заједно из Црне Горе и остали овде: Лекићи, Тодорови, Стајићи, Јовичини и Митровићи. Баба од Лекићевих, врло стара, није више ни видела, очупала је мало траве и рекла да је овде добро, мирише Мајчина душица. Никога, веле, није било овде, него су се они први населили. Не зна се да ли је, и у каквом сродству било тих пет фамилија (четри славе од давнина Ђурђиц, а Митровићи Ђурђевдан). Лекићи по надимцима: Бата-Маркови, Свирчеви, Крецуљеви (али пореклом Илићи, сад се презивају Лекићи), Трајилови (Трајило, Влах, посињен у кући Лекића). Алекса Лекић је дигао устанак 1809. године ради устанка у Банату и заједничка војевања под Карађорђем. После неуспеха он је пребегао у Србију и војевао уз Карађорђа до пада Србије, затим је пребегао у Аустроугарску (вероватно у Ковин, где му је била прешла и породица), те га аустроугарске власти одведу у Карансебеш, где га лекар отрује. Карађорђе је требао да пређе на Панчево, Миленко на Базјаш, а Милутин на Оршаву, али је био ветар, који их је оме, па нису могли прећи. Отишли су за Вршац и прикупили су се на старом вршачком српском гробљу, неко их је издао, па су их растерали. Од оних које су похватали, неке су отерали на робију, неке су казнили батинама (по 80 батина), али неки су побегли у Србију. Уз Лекића је учествовао у том покрету крушчички свештеник - капелан ђакон Димитрије Ђорђевић.

Крушчица је при крају турске владавине већ била насељено место. У попису 1717. године јавља се у облику Knitiza са 26 кућа, а на Мерсијевој карти као Kniczicza у новопаланчком округу. Године 1773. припало је српско-немачкој, а 1783. румунско-српској граници. Код цркве крушчичке, зидане 1780. године, најстарији надгробни споменик је из 1785. године, на гробу једног свештеника, а други је из 1816. године. У Крушчици има на три места сасвим фамилијарних камених споменика - крстова, на раскршћима, који нису подигнути над гробовима. Откако је Крушчице, увек је било само једно гробље, и то на његовом садашњем месту. На гробљу су гробови груписани по фамилијама. Уочљиво је и просто надгробно камење без крста и натписа, које је несумњиво најстарије, из времена када још можда није било у близини мајстора за резање слова.[2]

Географски положајUredi

Крушчица се налази на периферији Белоцркванске општине, непосредно уз границу са Румунијом. Налази се североисточно од Беле Цркве и од ње је удаљена око 5 километара.

ДемографијаUredi

У насељу Крушчица живи 801 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 40,7 година (38,1 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 338 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 1936 [3]
1953. 1926
1961. 1738
1971. 1478
1981. 1279
1991. 1185 1137
2002. 1050 989
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
706 71,38%
Чеси
  
231 23,35%
Роми
  
23 2,32%
Румуни
  
6 0,60%
Мађари
  
6 0,60%
Југословени
  
4 0,40%
Словаци
  
3 0,30%
Украјинци
  
2 0,20%
Македонци
  
2 0,20%
непознато
  
3 0,30%


ГалеријаUredi

РеференцеUredi

  1. Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:
  2. Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад 1986.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi