Книћанин
Книћанин (мађ. Rezsőháza нем. Rudolfsgnad) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1753 становника.
Книћанин | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | ![]() |
Покрајина | ![]() |
Управни округ | Средњобанатски |
Град | Зрењанин |
Становништво | |
Становништво (2011) | ![]() |
Густина становништва | 41 ст/km² |
Положај | |
Координате | 45°11′14″N 20°19′12″E / 45.187333°N 20.32°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 59 m |
Површина | 49,3 km² |
Остали подаци | |
Поштански број | 23265 |
Позивни број | 023 |
Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 11′ 14" СГШ, 20° 19′ 12" ИГД
ИсторијаUredi
Село је добило име по војводи Стевану Книћанину, који је био вођа српских добровољаца током револуције у Српској Војводини 1848/1849. године.
Пре Другог светског рата село је имало око 3.000 становника, углавном Немаца. После рата су партизани село користили као концентрациони логор за Немце. Данас у селу постоји споменик жртвама над масовном гробницом, који је подигнут заједничком акцијом Срба и Немаца.
Налази се на левој обали Тисе. У непосредној близини се река Бегеј улива у Тису, а на само 5 km од Книћанина се Тиса улива у Дунав.
ДемографијаUredi
У насељу Книћанин живи 1610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,4 код мушкараца и 39,9 код жена). У насељу има 671 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,03.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.981 | 97,39% | ||
Мађари | 17 | 0,83% | ||
Југословени | 9 | 0,44% | ||
Словаци | 4 | 0,19% | ||
Хрвати | 3 | 0,14% | ||
Немци | 2 | 0,09% | ||
Муслимани | 2 | 0,09% | ||
Македонци | 2 | 0,09% | ||
Црногорци | 1 | 0,04% | ||
Украјинци | 1 | 0,04% | ||
Словенци | 1 | 0,04% | ||
Руси | 1 | 0,04% | ||
Бугари | 1 | 0,04% | ||
Албанци | 1 | 0,04% | ||
непознато | 0 | 0,0% |
м | ж | |||
? | 1 | 4 | ||
80+ | 8 | 8 | ||
75-79 | 12 | 24 | ||
70-74 | 43 | 64 | ||
65-69 | 65 | 73 | ||
60-64 | 64 | 80 | ||
55-59 | 50 | 61 | ||
50-54 | 81 | 60 | ||
45-49 | 79 | 72 | ||
40-44 | 80 | 64 | ||
35-39 | 83 | 76 | ||
30-34 | 77 | 61 | ||
25-29 | 68 | 62 | ||
20-24 | 58 | 62 | ||
15-19 | 83 | 73 | ||
10-14 | 70 | 67 | ||
5-9 | 54 | 61 | ||
0-4 | 40 | 46 | ||
просек | 38.4 | 39.9 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 852 | 263 | 529 | 44 | 16 | - |
Женски | 844 | 158 | 533 | 140 | 13 | - |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 461 | 140 | 1 | 1 | 75 | 2 | 104 | 8 | - | 80 |
Женски | 154 | 74 | - | - | 24 | - | 3 | 24 | 4 | 2 |
Оба | 615 | 214 | 1 | 1 | 99 | 2 | 107 | 32 | 4 | 82 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | - | 2 | 28 | 3 | 5 | 2 | - | - | 10 | |
Женски | - | - | 3 | 12 | 7 | 1 | - | - | - | |
Оба | - | 2 | 31 | 15 | 12 | 3 | - | - | 10 |
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9