Kneževina Ahaja
Kneževina Ahaja ili Ahajska kneževina je bila jedna od latinskih država nastalih na prostoru Vizantije posle krstaškog zauzeća Carigrada 1204. godine. Obuhvatala je oblast današnjeg Peloponeza koji su u ime kralja Soluna Bonifacija Monferatskog (1204—1207) zauzeli tokom 1205. godine Vilijem I Šamplit (1205—1209) i Gotfrid I Vilerden (1209—1228). Osvajanje Peloponeza je završeno 1248. godine pokoravanjem slovenskih plemena na planinini Tjaget i lučkog grada Monemvasije.
Svoj vrhunac kneževina dostiže pod Vilijemom II (1246—1278) koji podiže Mistru i u nju premešta svoju prestonicu, ali nakon poraza u Pelagoniji 1259. godine mora da je preda 1262. godine Mihajlu VIII Paleologu (regent 1259—1261, car 1261—1282), čime je otpočelo ponovno vizantijsko prisustvo na Peloponezu.
Tokom XIV veka država je zapala u krizu unutrašnjim sukobima oko vlasti koji su svoju kulminaciju dostigli ulaskom Katalonaca u sukobe. Tokom tih unutrašnjih borbi, vizantijski posedi su se polako širili na račun ahajskih kneževa, da bi 1430. godine morejski despot Toma Paleolog(1428—1460) uz podršku svoje braće Konstantina (udeoni despot 1428—1443, vrhovni despot 1443—1449, regent 1423—1424 i 1437—1440, car 1449—1453) i Jovana (savladar 1421—1425, car 1425—1448) skršio moć poslednjeg kneza Centurionea (1404—1432) koji mu je prema mirovnom ugovoru predao ostatke svoje države kao miraz njegove ćerke i naslednice kojom se Toma oženio, tako da je posle njegove smrti 1432. godine i poslednji ostatak nekadašnje latinske države prešao u posed Vizantinaca.
Vladari Kneževine Ahaje
uredi- Vilijam I Šamplit (1205—1209)
- Gotfrid I Vilerden (1209—1228)
- Gotfrid II Vilerden (1228—1246)
- Vilijam II Vilerden (1246—1278)
- Karlo I Anžujski (1278—1285)
- Karlo II Anžujski (1285—1289)
- Izabela Vilerden (1289—1307)
- Filip II Anžujski (1307—1313)
- Matilda od Hajnaula (1313—1318)
- Jovan Anžujski (1318—1333)
- Robert II (1333—1364)
- Marija I Burgundska (1364—1370)
- Jovana Napuljska (1373—1376)
- Žak od Baua (1381—1383)
- Karlo III Anžujski (1383—1386)
Vlast katalonske družine od 1386. do 1396.