Kantonski kineski jezik

Kantonski jezik je kineski jezik ili dijalekt koji se govori u provincijama Guangdong i Guangši, kao i na Hong Kongu i Makau. Bitno je napomenuti da preko 90% Kineza u dijaspori govori upravo ovim kineskim jezikom, iz razloga što su to pretežno doseljenici iz ovih mesta. Iako Kinezi preferiraju da govore o dijalektima, razlike između njih su ogromne, tako da se komotno može reći da su posebni jezici. Međutim, pisani jezik im je svima isti, i to baziran na mandarinskom govornom standardu ili putonghua.

Kantonski
廣州話 / 广州话 Gwóngjàu wá
Države	Južna Kina
Regije	delta Biserne reke (centralni Guangdong; Hong Kong, Makao); Ujedinjeno Kraljevstvo; Vankuver; Toronto; San Francisko
Jezična porodica	sino-tibetanski sintički kineski Jue Juehaj Kantonski
Službeni status
Službeni	De fakto službeni govorni jezik u Hong Kongu i Makaou. Priznat regijalni jezik u Surinamu.
Jezični kodovi
ISO 639-1	zh
ISO 639-2	chi (B) zho (T)
ISO 639-3	yue

Kantonski jezik je možda jedan od najstrarijih dijalekata kineskog jezika koji se je odvojio od prvobitnog kineskog jezika. To potvrđuju i brojne vrste poezije u kojima se kantonski ekvivalenti više rimuju nego u ostalim dijalektima. Kantonski dijalekt se je najverovatnije izmenio i odvojio iz starokineskog uticajem naroda Jue, koji je nekad tu živio, pa je asimiliran od strane Kineza. Inače, danas se reč „jue“ upravo koisti kao skraćenica za kantonski dijalekt i zajedničko ime za provincije Guangdong i Guangši.

Osobine kantonskog jezika

Za kantonski jezik je karakteristično to da ima najmanji broj glasova od svih ostalih kineskih dijalekata, ali zato ima najveću kombinaciju slogova i čak 6 tonova, a prema nekim klasifikatorima i 9.

U Guangdongu i Guanšiju kantonski jezik je u krizi zbog nasilnog uvođenja mandarinskog dijalekta u južnu Kinu. Samim tim, kantonski jezik u ove dve provincije postoji samo kao govorni jezik, dok se već u pisanom obliku koristi samo mandarinski standard.

Međutim, na Hong Kongu, gde postoji određena autonomija, koristi se ponegde i kantonski kolokvijalni nestandardni pisani jezik, koji u azbuci sadrži i neke znakove kojih nema u standardnom kineskom jeziku. Ipak, takvim načinom pisanja se koristi svega 5% medija na Hong Kongu, možda i još manje. Uglavnom, kantonski je samo govorni jezik. U svim školama na Hong Kongu, Makau, kao i u provincijama Guangdong i Guangši, učenici uče da pišu mandarinskim standardom, naravno sa kantonskim izgovorom kineskih slova. Tako se stvara jedan neprirodan jezik koji se često koristi u pesmama i među političarima, dakle, mandarinski standard sa kantonskim izgovorom. Jedini muzičar koji u pesmama neretko koristi kantonski govorni jezik je Sam Hui i još neki pojedinci, kao i neki mlađi muzičari na Hong Kongu. Kantonski jezik se razlikuje od mandarinskog po nekoliko karakteristika, a najveća je potpuna nerazumljivost, čak veća nego između srpskog i ruskog jezika ili engleskog i nemačkog.

Osobenosti kantonske gramatike

1. Vokabularne, tj. korištenje različitih slova za isti pojam. Mnoga slova koje kantonski kolokvijalni nestandardni pisani jezik koristi, nema ih u mandarinskom, ili se nasilno uvode u mandarinski standard.
2. Različit izgovor jednog istog slova.
3. Gramatičke razlike, koje su doduše male, ali ipak primetne i ne smeju se zanemariti
4. Kantonski jezik ima ogroman broj završnih partikula, uzvika i ostalih rečca, koje se ne sreću ni u jednom drugom dijalektu.

Kantonski jezik je klasični primer južnih kineskih dijalekata, koji je tek treći po broju govornika, ali je ubedljivo najvažniji, jer njime govore najrazvijeniji delovi Kine. Ukupno, njime govori oko 80 miliona ljudi, od toga oko 50 miliona na Hong Kongu.

Sudbina kantonskog jezika je trenutno nepoznata, ali šanse za opstanak su jedino nešto veće na Hong Kongu, gde postoji određena samouprava.

Poznati Kinezi-govornici kantonskog dijalekta su Sun Jat Sen, Vong Fei Hong, Brus Li i Džeki Čen.

Pozajmljenice u kantonskom dijalektu

Za razliku od mandarinskog dijelekta koji strogo čuva svoj izvorni kineski karatker i strahovito brzo menja engleske pozajmljenice u čiste kineske ekvivalente, dotle se je kantonski jezik pokazao kao vrlo slab na engleske reči. Od kolokvijalnih kantonskih slova, koja ne postoje u standardnom kineskom jeziku, čak oko 50 njih su stvoreni isključivo za pisanje engleskih reči.

Međutim, što se tiče pozajmljivanja reči koje datiraju odavno, može se reći da celokupni kineski jezik ima određeni broj pozajmica koje su se vremenom izmenile i prilagodile strukturi kineskog jezika.

Dok je severni dijalekt-mandarinski zbog susedstva sa Mongolijom, poprimio jedan broj mongolskih pozajmica, dotle je kantonski poprimio nemali broj tajlandskih i džuang reči.

Smatra se da najmanje pozajmica iz stranih jezika imaju srednji kineski dijalekti, pogotovo Hak Ka, koji se nalazi na razmeđi kantonskog i mandarinskog.

Najviše pretenzija ka primanju engleskih reči pokazuje kantonski dijalekt, što nije ni čudno, jer je Hong Kong skoro celi vek bio pod britanskom upravom.