Kalcijum karbonat

Kalcijum karbonat
IUPAC ime
Drugi nazivi	Krečnjak; kalcit; aragonit; kreda; mermer; biser
Identifikacija
CAS registarski broj	471-34-1
ChemSpider	9708
UNII	H0G9379FGK
KEGG	D00932
ChEBI	3311
RTECS registarski broj toksičnosti	FF9335000
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
Svojstva
Molekulska formula	CaCO3
Agregatno stanje	Fine beli prah
Gustina	2.71 g/cm3 (kalcit); 2.83 g/cm3 (aragonit)
Tačka topljenja	825 °C (aragonit) ; 1339 °C (kalcit)
Tačka ključanja	razlaže se
Rastvorljivost u vodi	0.00015 mol/L (25 °C)
Ksp	4.8×10-9
Rastvorljivost u razređene kiseline	rastvoran je
pKa	9.0
Indeks refrakcije (nD)	1.59
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Trigonalna
Kristalografska grupa	32/m
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 1193
EU-indeks	Nije na listi
NFPA 704	0 0 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalcijum bikarbonat
Drugi katjoni	Magnezijum karbonat; Stroncijum karbonat; Barijum karbonat
Сродна једињења	Kalcijum sulfat
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalcijum-karbonat je hemijsko jedinjenje koje spada u klasu neorganskih soli. Molekularna formula kalcijum-karbonata je CaCO₃. Najčešći oblici kalcijum karbonata su krečnjak, kreda i mermer.^[5]^[6]

Kristalna struktura kalcita

DobijanjeUredi

Kalcijum-karbonat se dobija u reakciji između kalcijum-hidroksida i ugljene kiseline. Može se dobiti i reakcijom između kalcijumovog oksida i ugljen-dioksida, ili kombinacija jednog od ovih jedinjenja sa jednim od prethodna dva. Preko bilo koje od ispod napisanih reakcija može se dobiti kalcijum karbonat.

$Ca(OH)_{2}+H_{2}CO_{3}\rightarrow CaCO_{3}+2H_{2}O$

$Ca(OH)_{2}+CO_{2}\rightarrow CaCO_{3}+H_{2}O$

$CaO+H_{2}CO_{3}\rightarrow CaCO_{3}+H_{2}O$

$CaO+CO_{2}\rightarrow CaCO_{3}$

Kalcijum-karbonat može se dobiti i na druge načine, npr. u dvoguboj izmeni soli. Ova je reakcija moguća zato što je kalcijum-karbonat talog.

$Ca(NO_{3})_{2}+Na_{2}CO_{3}\rightarrow CaCO_{3}+2NaNO_{3}$

Fizičke osobineUredi

Kalcijum-karbonat je praskašta so bele boje. Ova je so nerastvorljiva u vodi. Prilikom mešanja sa vodom nastaje talog.

Hemijske osobineUredi

Kalcijum-karbonat sa indikatorima reaguje bazno jer je baza koja ga gradi jača od kiseline koja ga gradi.

ReakcijeUredi

Kalcijum-karbonat može da reaguje u svim hemijskim rekacijama koje su karakteristične za karbonate (soli ugljene kiseline).

$CaCO_{3}+H_{2}SO_{4}\rightarrow CaSO_{4}+CO_{2}+H_{2}O$

Sumporna kiselina je jača od ugljene kiseline (kao i sve ostale neorganske kiseline) i zato može da je istisne iz njenih soli. Pošto je ugljena kiselina veoma nepostojana, ona se odmah raspada na ugljen-dioksid i vodu. U reakciji se dobija i odgovarajuća so kalcijuma (u ovom slučaju kalcijum-sulfat).

$CaCO_{3}\rightarrow CaO+CO_{2}$

Na temperaturama od oko 825 °C kalcijum-karbonat se raspada na ugljen-dioksid i kalcijum-oksid.

$CaCO_{3}+Na_{2}SO_{4}\rightarrow CaSO_{4}+Na_{2}CO_{3}$

Oba reakcija zobe se dvoguba izmena soli. Dvoguba izmena soli je moguća samo ako nastaje slaborastvorno jedinjenje ili gas (u ovom slučaju, nastaje talog - kalcijum-karbonat).

Ako se na kalcijum-karbonat doda vode i ugljen-dioksida, doći će do reakcije i nagradiće se kalcijum-hidrogenkarbonat.

$CaCO_{3}+CO_{2}+H_{2}O\rightarrow Ca(HCO_{3})_{2}$

Kalcijum-karbonat je elektrolit. Ispod je napisana reakcija elektrolitičke disocijacije kalcijum-karbonata.

$CaCO_{3}\rightarrow Ca^{2+}+CO_{3}^{2-}$

PrimenaUredi

Primenjuje se u medicinske svrhe kao antacid (neutrališe kicelinu u želucu). Koristi se i u proizvodnji školskih kreda zajedno sa kalcijum-sulfatom. Velika je i primena kalcijum-karbonata u građevinarstvu. Koristi se sam po sebi (npr. mermer) ili kao jedan od sastojaka cementa. U keramici kalcijum karbonat je koristan jer se njegov prah koristi kao jedan od glavnih sastojaka u prahu za glazuru.