Histidin (His, H) je esencijalna aminokiselina. 2-amino-3-imidazol-propinska kiselina.[3][4] Prvi put ga je izolovao nemački lekar Albreht Kosel 1896. godine. Hemijska formula histidina je: C3H4N2CH2CHNH2COOH

L-Histidin
IUPAC ime
Drugi nazivi 2-Amino-3-(1H-imidazol-4-il)propanoinska kiselina
Identifikacija
Abrevijacija His, H
CAS registarski broj 71-00-1 DaY
PubChem[1][2] 773
MeSH Histidine
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C6H9N3O2
Molarna masa 155.15 g mol−1

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Prehrana

uredi

Histidin se nalazi u voću kao što su banane, mesu i peradi i mleku i mlečnim proizvodima. Može da se nađe i u raznom povrću, ali u manjim količinama. Sa beta alaninom formira karnozin koji kao univerzalni suplement daje odlične rezultate u suplementaciji sportista (bodi bilding, atletika itd), u tretmanu autizma, alchajmerove bolesti i mnogim drugim oblastima.

Fiziologija

uredi

Iz histidina enzimskom dekarboksilacijom nastaje histamin, važan biogeni amin.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 
  4. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 

Literatura

uredi
  • Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze

uredi