Otvori glavni meni

Etos Kosmu (grčki: Έτος Κόσμου ili Etos Kosmou - "Godina Sveta") je stari vizantijski i rimokatolički sistem hronologije za merenje vremena, koji su uveli Panodor Aleksandrijski, Hipolit Rimski, Sulpicije Sever, Anijan Aleksandrijski, Georgije Sinkel i drugi.

Sadržaj/Садржај

Ustanovljenje i upotrebaUredi / Уреди

Panodor Aleksandrijski je u svom delu Svetska hronika uveo proračun svetske ere, po kojoj od Adama (tj. na grčkom από κτίσεως κόσμου, apo ktiseos kosmou, "od nastanka sveta" ili Anno Mundi) do 412. n.e., u koje je vreme Panodor živeo, prošlo 5904 godine. Ova era se obično naziva "Antiohijska era" a ponekad i "Aleksandrijska era". Nova godina je takođe prebačena na 1. septembar, što znači da je osam poslednjih meseci (januar-avgust) 5493. od nastanka sveta, takođe osam prvih meseci 1. godine naše ere. Ova era se manje ili više koristila do desetog veka.

Od ove ere je značajnija Vizantijska svetska era, koja je dugo služila kao standard u Vizantijskom carstvu, u Rusiji, kod Albanaca, Srba i modernih Grka. Ona broji 16 godina više od Antiohijske ere i takođe počinje 1. septembra; njena 5509. godina je počela 1. septembra 1. godine pre naše ere. Ova era je u Rusiji korišćena do 1700; izgleda da je nepoznato odakle ona potiče[1] [2]. Ovaj sistem je postao standardan do 10. veka naše ere (sa početkom fiksiranim na 5509. pne.) u Vizantiji a time i u pravoslavnim zemljama istočne Evrope.

Ali pošto su slični Anno Mundi sistemi postali vrlo popularni, došlo je do problema: groznica iščekivanja smaka sveta, zbog shvatanja da posle perioda od 6000 godina (koji bi se navršili u kasnom 5. veku) dolazi Sedmi dan. U tom periodu je nastao veliki broj milenarističkih verskih pokreta. Sir Thomas Browne je 1492. takođe mislio da je svet stvoren 5509. pne. i da mu je rok trajanja 7000 godina. Inače, u katoličkom delu Evrope od 11. stoleća, a u grčkom svetu od 15., preovlađuje računanje godina po Hristovoj eri[3], koja je danas skoro univerzalno prihvaćena u svetu.

Upotreba u RusijiUredi / Уреди

Hronološki sistem u srednjovekovnoj Rusiji je počivao na postanju sveta. Tek u vreme cara Petra Velikog, 1700. godine, uveden je sistem "od Hristovog rođenja". Nakon povratka iz veleposlanstva u zapadnoj Evropi (1697-98.) Petar je promenio novogodišnji dan sa "vizantijskog" 1. septembra na 1. januar, uobičajeni datum na Zapadu. Takođe je promenio način brojanja godina, usvojio je sistem Anno Domini (ili Leta gospodnjih). Tako je 1. januar 7208. postao 1. januar 1700. Ipak, car nije prihvatio i gregorijanski kalendar. Jednostavno je ruski julijanski kalendar prilagodio julijanskom kalendaru kakav je tada korišćen u Engleskoj.

Današnja upotrebaUredi / Уреди

Tradicionalni pravoslavci i danas koriste Etos Kosmu datum uz Leto Gospodnje. Oba datuma se mogu pojaviti na kamenima temeljcima, crkvenim kalendarima i formalnim dokumentima. Crkvena nova godina je i dalje 1. septembra po julijanskom (starom) kalendaru, odn. 14. po novom (u 20. i 21. veku razlika između dva kalendara iznosi 13 dana).

Gibonov komentarUredi / Уреди

Engleski istoričar Edward Gibbon je prokomentarisao ovu eru (negde 1787-88),[4]:

Ovaj period, koliko god arbitraran, jasan je i pogodan. Od 7296 godina koliko se pretpostavlja da je prošlo od postanja, naći ćemo 3000 neznanja i tame; 2000 bajkovitih ili sumnjivih; 1000 antičke istorije, počevši od Persijske imperije i Rimske i Atinske republike; 1000 od pada Rimskog carstva na zapadu do otkrića Amerike; i preostalih 296 će skoro dovršiti tri stoleća modernog stanja Evrope i čovečanstva. Žalim za ovom hronologijom, tako poželjnijom od našeg dvojnog i zbunjenog metoda brojanja unazad i unapred godina pre i posle Hrišćanske ere.

Fusnote i referenceUredi / Уреди

  1. New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, vol. 4., p. 163, article "Era".
  2. Istoričar Edward Gibbon pominje da je "prema Juliju Afrikancu i dr., svet stvoren prvog septembra, 5508 godina, tri meseca i 25 dana pre Hristovog rođenja" - "The History of The Decline and Fall of the Roman Empire", Chapter XL Reign of Justinian, Footnote 160
  3. "chronology." Encyclopædia Britannica from Encyclopædia Britannica 2007 Ultimate Reference Suite. (2008).
  4. ibid.

Takođe pogledatiUredi / Уреди

Vanjske vezeUredi / Уреди