Eteokle
Ovo je članak o Edipovom sinu. Za drugu mitsku ličnost istoga imena, vidi Eteokle (Andrejev sin). Eteokle (starogrčki: Ἐτεοκλῆς) bio je, u grčkoj mitologiji, bio je kralj Tebe, sin Edipa i Jokaste ili, po drugoj verziji, Euriganije. Njegovo ime potiče iz ranijeg oblika *Etewoklewes (ἘτεϜοκλέϜες), što znači "vrlo slavan". Misli se da Tawagalawas predstavlja hetitski oblik tog imena.[1] Edip je u neznanju ubio svog oca Laja i potom se, takođe nehotice, oženio vlastitom majkom. Kad se spoznalo o čemu se radi, Edip je otišao u progonstvo iz Tebe, a vlast je prešla na njegova dva sžina, Eteokla i Polinika. Međutim, budući da je Edip na njih bacio kletvu, dvojica braće nisu mogla u slozi deliti vlast. Eteokla je nasledio njegov ujak, Kreont, koji je vladao u ime Eteoklova sina Laodamant.[2] Ovog sina su Eteoklu pripisali kasniji autori, pošto je on, prema Eshilu, kao i njegov brat Polinik, umro bez dece.[3]
Edipova kletva uredi
U Tebaidi, jednoj od kikličkih epopeja iz tebanskog ciklusa, koja je danas izgubljena, pričalo se o tome kako je Edip na svoje sinove bacio kletvu zato što su u dva navrata iskazali nepoštovanje prema njemu. Prvi put se to dogodilo kad su ga posluživali za stolom i tom prilikom koristili Kadmov srebrni stol i zlatni vrč, što je on bio strogo zabranio.[4] Osim toga, dvojica braće poslužila su mu bedreni deo žrtvene životinje umesto ramena, koje je on po svom mišljenju zasluživao. Edip se razgnevio i pomolio se Zevsu da mu sinovi poginu u međusobnom okršaju. [5] Međutim, u Sofoklovoj tragediji Edip na Kolonu kaže se da je Edip želeo da ostane u Tebi, ali da ga je prognao Kreont. Edipova dva sina posvađala su se oko toga ko će vladati Tebom, no naposletku Eteokle dobio podršku Tebanaca i izgnao Polinika, koji je potom otišao Edipu i od njega zatražio blagoslov za ponovno osvajanje vlasti, ali ga je otac umesto toga prokleo i rekao mu da će pasti od bratovljeve ruke.[6]
Sukob oko vlasti uredi
Ima nekoliko verzija o tome kako su Eteokle i Polinik delili vlast nad Tebom nakon Edipova odlaska iz grada. Prema Helaniku, Eteokle je ponudio bratu da bira vlast nad gradom ili udeo u očinskom imetku. S druge strane, prema Ferekidu, Eteokle je silom prognao Polinika i zadržao za sebe i vlast nad Tebom i imovinu. Pseudo-Apolodor i Diodor Sicilijski kažu da su se braća dogovorila o zajedničkoj vladavini, i to tako što će svaki naizmenično vladati godinu dana i tako se smenjivati na prestolu; međutim, Eteoklu je pripala vlast tokom prve godine, a kad se ona navršila, odbio je predati vlast bratu.[7]
Dok je Eteokle vladao u Tebi, Polinik je prvo otišao kralju Tezeju u Atini, a zatim kralju Adrastu u Argu, gde se oženio Argijom, kraljevom ćerkom, nakon što su je silovao. Adrast mu je obećao pomoć u pohodu na Tebu. Polinik je dobio i podršku proroka Amfijaraja tako što je prorokovoj supruzi Erifili poklonio ukletu Harmonijinu ogrlicu. Sedmorica protiv Tebe tad su napala Tebu, ali nisu uspeli u svojoj nameri da zauzmu grad. Tokom napada Polinik i Eteokle sukobili su se u dvoboju i usmrtili jedan drugoga.[7][8][9]
Reference uredi
- ↑ Hoffner 2009, str. 297
- ↑ Hoffner 2009, s.v. Eteokle
- ↑ theoi.com: The Plays of Aeschylus; translated with notes by Herbert Weir Smyth; Epigonoi.
- ↑ Gantz 1993, str. 502
- ↑ Gantz 1993, str. 503
- ↑ Sofokle, Edip na Kolonu, 1350–1395.
- ↑ 7,0 7,1 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 1.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 2.
- ↑ Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 6, 3.
Literatura uredi
- Gantz, Timothy (1993). Early Greek Myth. Baltimore: Johns Hopkins University Press.
- Hoffner, Beckman (2009). Letters from the Hittite Kingdom. Atlanta: Society of Biblical Literature.
- Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.