Ечка
Ечка (рум. Ecica, мађ. Écska или Német-Écska, нем. Deutsch-Etschka) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 3999 становника.
| Ечка | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Покрајина |  Војводина
|
| Управни округ | Средњобанатски |
| Град | Зрењанин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) |  3999
|
| Густина становништва | 177 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | 45°19′04″N 20°26′20″E / 45.317833°N 20.439°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 71 m |
| Површина | 25,5 km² |
  Ечка Ечка (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23203 |
| Позивни број | 023 |
| Регистарска ознака | ZR |
Координате: 45° 19′ 04" СГШ, 20° 26′ 20" ИГД
Овде се налази Иконостас и тронови румунске православне цркве у Ечки као споменик културе.
Историја uredi
Историја Ечке и целе околине, као и положај, јасно говоре да су и у давној историјској прошлости на овим просторима постојали максимални услови за стални боравак и живот људи. На основу овога намеће се закључак да су ово подручје насељавали људи још почетком нове ере. У прилог овоме говоре и бројни археолошки локалитети који се налазе у атарима Мужље, Ботоша, Зрењанина, Перлеза и слично. Доказано је да су на територији Ечке и њене околине још пре нове ере живела илирска, сармеатска, дачанска и друга племена. Такође је научно доказано да је крајем III па до средине IV века живело бројно сарматско племе Роксалани. До сада се не располаже доказима да је на месту данашњег села, научно потврђеним, постојало пре почетка XVII века неко стално људско насеље. На основу досадашњих истраживања установљено је да се на једној карти југозападног Баната из 1553. године помињу од сталних насеља само Бечкерек, Перлез, Јанков Мост и Сарча.
Ово говори да Ечка у то време није постојала. Када су 1718. године на основу Пожаревачког мира Турци протерани из ових крајева Баната настаје већи брј нових села, а ни међу тим новонасталим селима не помиње се Ечка. Ова два податка говоре да је она највероватније настала у XVII веку. О овоме говори и историјски спис, тј. декрет цара Карла III од 12. септембра 1718. године, којим Ечка и друга околна села улазе у састав Бечкеречког диштрикта. Овде је некада било седиште властелинства грофова Лазар. Лазар Лукач, пореклом Јерменин из Ердеља, купио је 1781. године огромне поседе од бечког двора и био родоначелник породице која је пуних 160 године владала Ечком. Њихов дворац "Каштел", подигнут у енглеском стилу, постао је центар друштвеног живота већи и од самог Бечкерека. Према предању на широкој Панонској равници током својих похода на Римско царство своје шаторе је управо овде распростро Атила Хунски, познат у историји као Бич Божији. Име Ечке се везује за име његове жене, а према неким легендама и према имену ћерке која је на овом месту у раној младости преминула.
О пореклу назива места нема тачних података. Постоје само легенде. Једна од тих легенди каже да је место добило име по имену жене хунског вође Атиле, званог „Бич божији“. Друга, веома слична, легенда каже да је у том истом хунском логору, умрла Атилина ћерка Ечка од грознице те да је ожалошћени отац целом крају дао њено име.
Постоје и друга тумачења која се темеље на латинским речима које означавају појмове: речна окука (меандра) и мост, као и румунској речи са значењем „ивер“. Мађарска властела, настојећи да спроведу мађаризацију у данашњој Војводини, мењала је немађарска имена насеља. Ово није мимоишло ни Ечку. Она је посебним декрето 1843. године добила мађарски назив Ечехида. Овај поступак је изазвао велико огорчење становништва румунске и српске народности, па је оно деценијама, пишући жалбе и шаљући делегације разни представницима власти, покушало да селу врати назив. Пошто је све било узалуд Румуни и Срби су 2. маја 1911. године изабрали трочлану делегацију и послала је у Будимпешту да од министра унутрашњих послова тражи да се селу врати стари назив Стара Ечка (Ечка - веке). Делегација је успешно извршила посао па је министарство унутрашњих послова својом наредбом од 16. јануара 1912. године селу вратила тако дуго тражени назив - Стара Ечка.
Насељавање села и његова старост губе се у маглама прошлости, што је уједно случај и са великим броје других војвођанских насеља. чињенице говоре да је оно настало у XII веку у време турске владавине, у време великих историјских догађаја који су се одигравали у овим крајевима Угарске. Аустријски цар Карл III 1716. године започиње колонизацију Баната, која је трајала скоро 140 година, и насељава га Швабама из Баварске, Немаца, Румуна, Французиа, Бугара и др. Потребно је напоменути да је у време колонизације у Банату, па и у Ечки, био настањен доста велики број Срба, који су у ове крајеве дошли у мањем делу средином XV века, а већином у време Велике сеобе Срба 1690. године под вођством патријарха Арсенија Чарнојевића.
Почетком 1924. годие у Ечки је дошло до сеобе становника. У новоосновано село које је добило назив Стајићево преселиле су се готово све српске породице, тако да их је у селу остало једва тридесетак. После ослобођења (1945.) село је као и цела земља, почело нагло да се развија, тако да се од тог периода развило више него за све време свог постојања, што је довело до новог досељавања Срба у Ечку.
Грб грофовске породице Лазар-Харнонкурт пред каштелом у Ечки Развој Ечке почиње доласком грофа Лазара Лукача из Ердеља који на великом имању почетком 19. века подиже ловачки дворац Каштел. Данас је Ечка типично равничарско банатско насеље са прелепим рестаурираним дворцем, Римокатоличком неороманском црквом (вредна уметничка дела фламанских сликара у унутрашњости), Румунска православна црква Грађена је у неокласицистичком стилу, у периоду 1844-1850. године. и малом Српском православном црквом Св. Николе. Ово је најстарији и најзначајнији објекат у селу је изграђен 1711. године. која спада у најстарије у Војводини.[1]Каштел Ечка је грађен у стилу енглеских ловачких двораца. Дворац је подигла породица Лазар а на свечаном отварању дворца 29. августа 1820. свирао је чувени Франц Лист. Данас је ово старо здање потпуно реновирано и претворено у хотел.
Демографија uredi
У насељу Ечка живи 3638 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 41,0 код жена). У насељу има 1564 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.466 | 54,57% | ||
| Румуни | 1.355 | 30,13% | ||
| Мађари | 187 | 4,24% | ||
| Југословени | 112 | 2,64% | ||
| Роми | 79 | 1,79% | ||
| Црногорци | 14 | 0,41% | ||
| Хрвати | 11 | 0,27% | ||
| Бугари | 11 | 0,22% | ||
| Словаци | 10 | 0,17% | ||
| Немци | 8 | 0,15% | ||
| Македонци | 5 | 0,10% | ||
| Муслимани | 3 | 0,06% | ||
| Словенци | 2 | 0,04% | ||
| Украјинци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 65 | 1,35% | ||
| м | ж | |||
| ? | 14 | 26 | ||
| 80+ | 21 | 62 | ||
| 75-79 | 40 | 77 | ||
| 70-74 | 74 | 106 | ||
| 65-69 | 129 | 154 | ||
| 60-64 | 125 | 132 | ||
| 55-59 | 122 | 138 | ||
| 50-54 | 174 | 177 | ||
| 45-49 | 198 | 189 | ||
| 40-44 | 151 | 152 | ||
| 35-39 | 168 | 153 | ||
| 30-34 | 151 | 144 | ||
| 25-29 | 182 | 139 | ||
| 20-24 | 148 | 144 | ||
| 15-19 | 167 | 142 | ||
| 10-14 | 140 | 114 | ||
| 5-9 | 112 | 126 | ||
| 0-4 | 106 | 116 | ||
| просек | 38.0 | 41.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1864 | 554 | 1130 | 93 | 79 | 8 |
| Женски | 1935 | 343 | 1144 | 359 | 85 | 4 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 874 | 189 | 9 | 11 | 308 | 16 | 85 | 58 | 25 | 51 |
| Женски | 520 | 103 | 9 | 2 | 138 | 4 | 6 | 89 | 29 | 9 |
| Оба | 1394 | 292 | 18 | 13 | 446 | 20 | 91 | 147 | 54 | 60 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 11 | 43 | 19 | 12 | 14 | 1 | - | 20 | |
| Женски | 8 | 2 | 19 | 32 | 54 | 6 | - | - | 10 | |
| Оба | 10 | 13 | 62 | 51 | 66 | 20 | 1 | - | 30 |
Фото галерија uredi
|
Види uredi
Референце uredi
- ↑ Banaterra еciklopedija Banata(2006)
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
