Otvori glavni meni
Ботош

Православна црква у Ботошу
Православна црква у Ботошу

Основни подаци
Држава  Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Град Зрењанин
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1860
Густина становништва 32 ст/km²
Положај
Координате 45°18′18″N 20°38′06″E / 45.305°N 20.635°E / 45.305; 20.635
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 68 m
Површина 68,2 km²
Ботош is located in Srbije
Ботош
Ботош
Ботош (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 23243
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR


Координате: 45° 18′ 18" СГШ, 20° 38′ 06" ИГД

Ботош (мађ. Bótos, рум. Boka, нем. Botosch) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1860 становника.

Ботош је једно од најпознатијих села у овом пределу око реке Тамиш. Ботош има добре привредне и економски погодне везе са осталим околним местима, исто као и са Зрењанином.

Sadržaj/Садржај

ИсторијаUredi

У Ботошу је живео и трагове оставио још неолитски човек. Овде су пролазили многи народи у праисторији, првим вековима историје, па све до дана данашњег. Смењивали се народи, преплитали обичаји, култура.

Ботош није увек био на месту где се данас налази. Село је било смештено на самој обали Тамиша на месту званом Талађ, који сада чини један рејон великог Ботоша. С обзиром на то да је ово врло старо насеље, његови први становници су своју насеобину подигли поред реке, да би имали питке воде, па је тако Ботош подигнут тик уз Тамиш. Ботош је, нема сумње, веома старо словенско насеље. У писаним споменицама Ботош се помиње под овим именом још 1347. године, према подацима у „Крушевачком поменику“. Тада је припадало ковинској жупанији која је била саставни део Угарске територије. Било је чисто српско насеље, чији су становници били православне вере. Међутим, локалитет села је био настањен још између 3000. - 2000. године пре нове ере, и припада Винчанској групи, то доказују бројни археолошки налази, пронађени на овом локалитету.

Не може се поуздано доћи до података о томе како је село добило име. Постоји више верзија, легенди, од којих су две донекле прихватљиве. По једној легенди, у некада малом селу крај Тамиша живела су два брата, Тоша и Јоца. Између браће је дошло до свађе. Јоца је потегао нож и убио Тошу, тј. убо Тошу. Спајањем ове две речи „убо“ и „Тошу“, добијено је име села, чији су родоначелници Јоца и Тоша.

Друга верзија је, међутим, много вероватнија. Село се налазило непосредно поред реке, било богато водом и плављено. Пошто већина других села то нису била, они су ово насеље због обиља воде назвали Бодош. На једној од првих карата Баната коју је израдио Клаудије Мерси, гувернер Баната, и извршио попис становништва 1719. године Ботош се води као Водош. Трансформацијом „в“ у „б“ добијено је име Бодош, које је временом претворено у Ботош.

ПривредаUredi

У свом привредном сектору Ботош садржи велику површину обрадивог земљишта. У Ботошу се налази велика фарма животиња – два велика ботошка имања. Ботошани су одвајкада били познати пољопривредници. Томе сведоче и одлични приноси биљака које се овде узгајају, а то су између осталог: кукуруз, сунцокрет, пшеница, као и кромпир, лук, пасуљ итд. Такође је и сточарство на завидном нивоу, као и воћарство и виноградарство.

Иначе село има велики атар од око 7.000 хектара земље (углавном 1. класе), од чега највише заузимају њиве-оранице, а ту су и ливаде и пашњаци, као и воћњаци и виногради. Мора се напоменути и да су мештани такође познати и као добри аласи, јер прилика Тамиша им омогућава и тај ресурс - и много добрих шарана.

Црква у БотошуUredi

Из периода између 1768. и 1770. године потиче стара богомоља, о чијем настанку нема писаних докумената. Црква Рођења Светог Јована Претече, у народу позната као „Намастир“ – јединственог изгледа и заштићених вредности. Црква у центру села је скромна једнобродна грађевина, без кубета, са правоугаоном основом. Зидови су дебели 75 cm. Подигнута је после 1783. године. Освећење храма извршио је исте године епископ Софроније Кириловић, о чему сведочи грамада која се налази у цркви на месту проскомидије. Иконостас је живописао Стеван Пантелић 1867. године. У овом храму је од 1963. до маја 1976. године служио свештеник Анђелко Стојанов.

Школа у БотошуUredi

Први запис о школи у Ботошу потиче из 1804. године. Трговац Буковале је поклонио зграду селу за школу. Нова школа почела је да се зида 1. октобра 1988. године, а завршена тек у октобру 2003. године. У току су завршни радови на спортској хали која је придружена новој школи.

МанифестацијеUredi

Ботош је врло живо и активно село у којем се током године збивају многе манифестације, приредбе и концерти. Све се то углавном одржава у дому културе која поседује велику биоскопску салу. Најпознатија манифестација се одржава 21. септембра на дан Мале Госпојине када је сеоска слава коју прате вашар, коњићке трке, приредба итд.

ДемографијаUredi

У насељу Ботош живи 1698 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,4 код мушкараца и 43,5 код жена). У насељу има 750 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија
Година Становника
1948. 3019 [1]
1953. 3198
1961. 3305
1971. 2820
1981. 2569
1991. 2436 2349
2002. 2206 2148
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.921 89,43%
Роми
  
109 5,07%
Мађари
  
52 2,42%
Румуни
  
23 1,07%
Југословени
  
12 0,55%
Хрвати
  
6 0,27%
Словаци
  
5 0,23%
Немци
  
5 0,23%
непознато
  
2 0,09%


Види јошUredi

РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi