Dopamin

Dopamin
	4-(2-aminoethyl)benzene-1,2-diol
Drugi nazivi	2-(3,4-dihydroxyphenyl)ethylamine;; 3,4-dihydroxyphenethylamine;; 3-hydroxytyramine; DA; Intropin; Revivan; Oxytyramine
Identifikacija
CAS registarski broj	51-61-6 , ; 62-31-7 (hidroksihlorid)
PubChem	681
ChemSpider	661
MeSH	Dopamine
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	Oc1ccc(cc1O)CCN
InChI
	InChI=1S/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2 ; Kod: VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2; Kod: VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	C8H11NO2
Molarna masa	153.18 g/mol
Tačka topljenja	128 °C, 401 K, 262 °F
Rastvorljivost u vodi	60.0 g/100 ml
Opasnost
R-oznake	R36/37/38
S-oznake	S26 S36
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter.^[4]^[5] Deluje i kao hormon koga luči hipotalamus, a koji inhibira lučenje prolaktina iz hipofize. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenalin.

Rasprostranjenost Uredi

U mozgu postoje tri značajna sistema koja luče dopamin.

Crna supstanca (lat. Substantia nigra). Dopaminski neuroni iz ove strukture inhibišu neurone u prugastom telu (lat. Corpus striatum). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva Parkinsonovu bolest.
Limbički sistem (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se do mirisne kvržice (lat. Tuberculum olfactorium), amigdaloidnog jedra (lat. Corus amygaloideum), čeonog režnja, cingularnog režnja, lat. Nucleus accumbens... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao: nikotin, droge, alkohol... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati zavisnost.
Jedra tuberoinfudibularnog dela hipotalamusa takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibira lučenje prolaktina. U ovom slučaju dopamin deluje kao hormon.
U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.

Sinteza Uredi

Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao kateholamini. Svi katholamini nastaju iz aminokiseline tirozin.

U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline fenilalanin.

Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima tirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina (L-DOPA). Zatim se DOPA pod uticajm enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke vezikule. Putem egzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina u sinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.

Receptori Uredi

Postoji 5 vrsta receptora za dopamin (D1-D5). Dopamin, kao i dopaminski agonisti-bromokriptin, apomorfin se lakše vezuju za receptore D2, D3, D4 nego za D1 i D2. Agonisti su supstance sa istim dejstvom kao i glavna supstanca.^[6]^[7]

D1 i D2 receptori aktiviraju G protein i adenilat ciklazu što dovodi do daljih promena (deluju ekscitatorno). D2, D3, D4 receptori takođe aktiviraju G protein, ali sad se adenilat ciklaza inhibira i otvaraju kalijumovi kanali (deluju inhibitorno).

D1 receptori se nalaze u glatkim mišićnim ćelijama bubrežnih arterija. Njihoviom aktivacijom se ove arterije proširuju, pa se prokrvljenost bubrega povećava.

D2 receptori su pretežno smešteni u mozgu, pogotovo u: prugastom telu i hipofizi. Takođe u limbičkom sistemu se aktivacijom ovih receptora izaziva euforija. Još neke funkcije se vezuju za ove receptore kao npr. entiemetičko dejstvo (suzbijaju mučninu)... D2 receptori se nalaze takođe i na dopaminergičkim neuronima čime se lučenje dopamina putem autoregulacije smanjuje.

Glavni članak: G protein spregnuti receptori

Inaktivacija Uredi

Glavni članak: Membranski transport

Dopamin se otstranjuje iz sinaptičke pukotine reapsorpcijom u presinaptičke završetke. Ovaj transport vrši se aktivno, kao kotransport sa jonima natrijuma.

Resorbovani dopamin se razgrađuje u citoplazmi neurona ili ponovo skladišti u vezikule. U razgradnji dopamina učestvuju dva enzima: katehol-O-metiltransferaza (KOMT) i monoamin oksidaza-A (MAO-A). Njegovom razgradnjom nastaju dihidroksifenilsirćetna kiselina i hemovanilinska kiselina. One se izlučuju mokraćom i merenje njihove koncentracije u mokraći služi za dijagnozu nekih bolesti sistema kateholamina.

Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema Uredi

Šizofrenija i psihoze

Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana. Lekovi koji inhibiraju ove receptore (neurone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).

Parkinsonova bolest

Nastaje usled propadanja neurona koji luče dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se tremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

Narkomanija

Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

Reference Uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.

Vidi još Uredi

Spoljašnje veze Uredi

neuroscience Arhivirano 2006-05-19 na Wayback Machine-u (en)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Koraćević-4] Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.

[5] David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[Rummel-6] Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.

[Guyton-7] Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]

[6]

[7]