Dopamin

Dopamin
	4-(2-aminoethyl)benzene-1,2-diol
Drugi nazivi	2-(3,4-dihydroxyphenyl)ethylamine;; 3,4-dihydroxyphenethylamine;; 3-hydroxytyramine; DA; Intropin; Revivan; Oxytyramine
Identifikacija
CAS registarski broj	51-61-6 , ; 62-31-7 (hidroksihlorid)
PubChem	681
ChemSpider	661
MeSH	Dopamine
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	Oc1ccc(cc1O)CCN
InChI
	InChI=1S/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2 ; Kod: VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C8H11NO2/c9-4-3-6-1-2-7(10)8(11)5-6/h1-2,5,10-11H,3-4,9H2; Kod: VYFYYTLLBUKUHU-UHFFFAOYAA
Svojstva
Molekulska formula	C8H11NO2
Molarna masa	153.18 g/mol
Tačka topljenja	128 °C, 401 K, 262 °F
Rastvorljivost u vodi	60.0 g/100 ml
Opasnost
R-oznake	R36/37/38
S-oznake	S26 S36
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Dopamin je hemijska supstanca koju proizvodi organizam. U centralnom i perifernom nervnom sistemu deluje kao neurotransmiter.^[4]^[5] Deluje i kao hormon koga luči hipotalamus, a koji inhibira lučenje prolaktina iz hipofize. Iz dopamina se sintetiše adrenalin i noradrenalin.

Rasprostranjenost

U mozgu postoje tri značajna sistema koja luče dopamin.

Crna supstanca (latinski: Substantia nigra). Dopaminski neuroni iz ove strukture inhibišu neurone u prugastom telu (latinski: Corpus striatum). Degeneracija ovih dopaminskih vlakana izaziva Parkinsonovu bolest.
Limbički sistem (mezolimbičke strukture). Dopaminske vlakna iz mezolimbičkih struktura protežu se do mirisne kvržice (latinski: Tuberculum olfactorium), amigdaloidnog jedra (latinski: Corus amygaloideum), čeonog režnja, cingularnog režnja, latinski: Nucleus accumbens... Ova vlakna igraju ulogu i nastanku osećaja euforije, zadovoljatva, sitosti... O ovom sistemu se govori i kao o sistemu za nagradu. Mnoge hemijske supstance kao: nikotin, droge, alkohol... aktiviraju ovaj sistem i tako izazivanjem osećaja euforije mogu izazvati zavisnost.
Jedra tuberoinfudibularnog dela hipotalamusa takođe luče dopamin. Dopamin dospeva u hipofizu i tu inhibira lučenje prolaktina. U ovom slučaju dopamin deluje kao hormon.
U nekim perifernim neuronima npr. u bubrezima takođe je otkriven dopamin.

Sinteza

Dopamin zajedno sa adrenalinom i noradrenalinom pripada grupi neurotransmitera poznatih kao kateholamini. Svi katholamini nastaju iz aminokiseline tirozin.

U nervnim završecima nalaze se enzimi koji iz tirozina sintetišu kateholamine. Tirozin se u neurone transportuje iz spoljašnje sredine, mada se može proizvesti u nervnim ćelijama iz aminokiseline fenilalanin.

Prvo se vrši hidroksilacija tirozina uz pomoć enzima tirozinhidroksilaza do 3,4 dihidroksifenilalanina (L-DOPA). Zatim se DOPA pod uticajm enzima dekarboksilaza aromatičnih aminokiselina prevodi u dopamin. U noradrenergičkim i adreneričkim neuronima reakcija može ići dalje, jer je dopamin supstrat za ove neurotransmitere.

Sintetisani dopamin se pakuje i skladišti u sinaptičke vezikule. Putem egzocitoze dolazi do oslobađanja dopamina u sinaptičku pukotinu, a dopamin vezuje za sinaptičke recepore.

Receptori

Postoji 5 vrsta receptora za dopamin (D1-D5). Dopamin, kao i dopaminski agonisti-bromokriptin, apomorfin se lakše vezuju za receptore D2, D3, D4 nego za D1 i D2. Agonisti su supstance sa istim dejstvom kao i glavna supstanca.^[6]^[7]

D1 i D2 receptori aktiviraju G protein i adenilat ciklazu što dovodi do daljih promena (deluju ekscitatorno). D2, D3, D4 receptori takođe aktiviraju G protein, ali sad se adenilat ciklaza inhibira i otvaraju kalijumovi kanali (deluju inhibitorno).

D1 receptori se nalaze u glatkim mišićnim ćelijama bubrežnih arterija. Njihoviom aktivacijom se ove arterije proširuju, pa se prokrvljenost bubrega povećava.

D2 receptori su pretežno smešteni u mozgu, pogotovo u: prugastom telu i hipofizi. Takođe u limbičkom sistemu se aktivacijom ovih receptora izaziva euforija. Još neke funkcije se vezuju za ove receptore kao npr. entiemetičko dejstvo (suzbijaju mučninu)... D2 receptori se nalaze takođe i na dopaminergičkim neuronima čime se lučenje dopamina putem autoregulacije smanjuje.

Glavni članak: G protein spregnuti receptori

Inaktivacija

Glavni članak: Membranski transport

Dopamin se otstranjuje iz sinaptičke pukotine reapsorpcijom u presinaptičke završetke. Ovaj transport vrši se aktivno, kao kotransport sa jonima natrijuma.

Resorbovani dopamin se razgrađuje u citoplazmi neurona ili ponovo skladišti u vezikule. U razgradnji dopamina učestvuju dva enzima: katehol-O-metiltransferaza (KOMT) i monoamin oksidaza-A (MAO-A). Njegovom razgradnjom nastaju dihidroksifenilsirćetna kiselina i hemovanilinska kiselina. One se izlučuju mokraćom i merenje njihove koncentracije u mokraći služi za dijagnozu nekih bolesti sistema kateholamina.

Bolesti izazvane poremećajem dopaminskih sistema

Šizofrenija i psihoze

Kod šizofrenije i raznih psihoza je aktivnost dopaminergički neurona u limbičkom sistemu povećana. Lekovi koji inhibiraju ove receptore (neurone) koriste se za lečenje šizofrenije (neuroleptici).

Parkinsonova bolest

Nastaje usled propadanja neurona koji luče dopamin u crnoj supstanci. Karakteriše se tremorom, poremećajima hoda, mimike, povećanim tonusom mišića (rigor), nestabilnošću, vegetativnim simptomima...

Narkomanija

Mnoge droge aktiviraju dopaminske receptore. Time se izaziva euforija i izaziva zavisnost (pre svega psihička).

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
↑ Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.
↑ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.

Povezano

Vanjske veze

neuroscience Arhivirano 2006-05-19 na Wayback Machine-u (en)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[Koraćević-4] Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.

[5] David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

[Rummel-6] Forth Henschler Rummel. Pharmakologie und toxikologie. Urban&Fischer. ISBN 3-437-42520-X.

[Guyton-7] Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Medicinska fiziologija. savremena administracija Beograd.

[4]

[5]

[1]

[2]

[3]

[6]

[7]