Aerofoni instrumenti

Muzički instrumenti[1] su sredstva pomoću kojih muzičari stvaraju muziku u živom izvođenju. Najtačnija i najpreciznija podela muzičkih instrumenata,[2] zavisno od građe i načina dobijanja tona i zvuka, je na sledeće muzičke instrumente[3]:

1. Membranofone ili opnozvučne instrumente
2. Idiofone instrumente
3. Kordofone, hordofone ili žičane instrumente
4. Aerofone instrumente
5. Elektrofone, eterofone ili elektronske instrumente

Aerofoni instrumentiUredi

 
Klarinet je takođe aerofoni instrument.

Aerofoni instrumenti (ital. strumenti aerofoni, engl. aerophonic instruments, fr. instruments aérophones, nem. aerophone Instrumente)[4] - su muzički instrumenti kod kojih se zvuk dobija strujanjem vazdušnog stuba (od gr. αερο vazduh i φονος zvuk) najčešće kroz cev instrumenta, i to duvanjem vazduha iz:

  1. usta i pluća svirača,
  2. meha ili mešine instrumenta.

Smatra se da su aerofoni instrumenti najstariji[5] i najmnogobrojniji instrumenti na svetu.[2]

U aerofone instrumente spadaju svi duvački instrumenti,[6] orgulje, harmonika, usna harmonika i gajde.

Kako se stvara ton kod aerofonih instrumenataUredi

Prema načinu stvaranja tona, aerofone instrumente delimo u 5 grupa. Ton na aerofonim instrumentima se stvara:

  1. Usnikom (levkastim nausnikom) – to su limeni duvački instrumenti (truba, bah truba, bas truba, horna, trombon, tuba, bas tuba, kontrabas tuba).
  2. Prelamanjem vazdušnog stuba u cevi instrumenta (frula, flauta, blok-flauta, okarina, panova frula).
  3. Vibracijom jezička od trske na usniku (klarinet, basethorn, bas-klarinet, saksofon, taragot).[1]
  4. Vibracijom dvostrukog jezička od trske (zurla, sopile, oboa, oboa d’a more, engleski rog, heklfon, fagot, kontra-fagot).
  5. Vibracijom jezička i meha (orgulje, harmonika, bandoneon).

Prikaz aerofonih instrumenataUredi

Prikažimo samo neke aerofone instrumenate:

Vidi jošUredi

IzvoriUredi