Otvori glavni meni

Podela instrumenata prema štimovanjuUredi

Štimovanje kod muzičkih instrumenata može biti:

  1. Fiksirano - instrument je izvođaču već naštimovan i on ne treba da ga štimuje. To je slučaj kod klavira, metalofona, zvona.
  2. Slobodno - izvođač mora da štimuje instrument. To je slučaj kod duvačkih, gudačkih i nekih udaračkih instrumenata.

Štimovanje muzičkih instrumenataUredi

  • Na duvačkim instrumentima štimovanje se vrši izvlačenjem ili uvlačenjem za to predviđenog dela instrumenta (cev, burence, jezičak).
  • Na žičanim instrumentima štimovanje se vrši okretanjem čivija, tj. zatezanjem i opuštanjem žica.
  • Štimanje nekih udaračkih instrumenata vrši se okretanjem metalnih leptira koji zatežu i otpuštaju kožu i samim tim podižu ili spuštaju tonsku visinu instrumenta.
  • Klavir takođe može da se štimuje iako je njegov štim fiksiran. To se čini obično kada mu "popusti štim". Klavire štimaju majstori koji se zovu klavir-štimeri. Kako su žice na klaviru pričvršćene za metalne čivije, njihovim zatezanjem i otpuštanjem vrši se štimovanje klavira.
  • Orkestarsko štimanje je malo drugačije. U manjim ansamblima, obično se drugi instrumenti štimaju prema prvim. Ako je to gudački orkestar, prva violina odsvira ton a1, prema kojem ostali članovi zvučno usklađuju istoimeni ton na svom instrumentu. U simfonijskom orkestru obično oboa odsvira ton a1 po kojem se čitav orkestar štimuje.
Napomena. U ansamblima gde postoji neki instrument sa fiksiranim štimom (harmonika, klavir, sintesajzer) svi instrumenti se prema njima štimuju.

Prema čemu štimujemo muzičke instrumenteUredi

Međunarodnim sporazumom koji je potpisan 1939. godine, dogovoreno je da kamerni ton, kamerton ili normalno a, ima frekvenciju od a1 = 440 Hz i da služi za što tačnije određivanje odnosa tonova po visini, tj., da bude zvanična standardna visina za štimovanje muzičkih instrumenata[3] i davanje intonacije pri horskom pevanju.

= Sprave za štimovanje instrumenata =Uredi

 
Džepni Korg hromatski LCD tjuner sa iglenim indikatorom visine tona.
  • Kada se zvučna viljuška dovede u stanje vibracije, emituje osnovni ili kamerni ton prema kome se štimuju muzički instrumenti.
  • Postoje različite vrste štimera u obliku trubica (za gitaru, violinu...) na kojima se ton dobija duvanjem u otvor koji u sebi ima pisak. Svaka trubica daje drugi ton.
  • Danas postoje različite vrste digitalnih štimera (za gitaru, bas...) koji omogućuju najtačnije štimovanje instrumenata. Mnogi digitalni štimeri imaju ugrađen i mikrofon i ulaz za gitarski kabl i opciju za sniženje štima od pola tona, pregledan ekran itd.

Vidi jošUredi

ReferenceUredi