Шашинци

(Preusmjereno sa Šašinci)
Шашинци

Средиште Шашинаца - школа и православна црква
Средиште Шашинаца - школа и православна црква

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Покрајина  Војводина
Управни округ Сремски
Општина Сремска Митровица
Становништво
Становништво (2011) Red Arrow Down.svg 1623
Густина становништва 48 ст/km²
Положај
Координате 44°58′08″N 19°44′20″E / 44.968833°N 19.739°E / 44.968833; 19.739
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 87 m
Површина 36,5 km²
Шашинци na karti Srbije
Шашинци
Шашинци
Шашинци na karti Srbije
Остали подаци
Поштански број 22425
Позивни број 022
Регистарска ознака SM


Координате: 44° 58′ 08" СГШ, 19° 44′ 20" ИГД

Шашинци су насеље у Србији у општини Сремска Митровица у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 1.623 становника.

Природни условиUredi

 
Шашинци

Село Шашинци налази се у средишњем Срему, између Руме на североистоку, Сремске Митровице на западу, реке Саве на југу и села Вогањ на северу.

Потеси у сеоском атару се зову: Ливаде, Кудош, Орачко поље, Мала страна, Воденчина, Беглук ( Беговина), Марђелос и Џелеповац.

На подручју сеоског атара налазило се неколико насеља: Кучинци (забележени 1702. године), Легет (забележен још 1369. године), Sztrelocz (забележен 1477. године), Ходрос (забележен 1477. године) и Црквице (забележене 1391. године).

ИсторијаUredi

Село Шашинци први пут се, у писаним изворима, помињу као ,,Schaschinze,, 1477. године. Вероватно је да је на том месту и раније постојало насеље са тим именом, али од када - тешко је установити. Цео крај око Шашинаца, такође је био насељен. Данас већине од тих насеља нема, али постоје подаци који указују на њихово постојање ( Кучинци - 1702; Легет - 1369; Црквице - 1391

Легенда каже да су људи који су основали Шашинце (и дали им име) живели на обали Саве у насељу које се звало Кучетинци. Због честих поплава и болести одлучили су да своје насеље одмакну од реке на узвишицу поред баре обрасле шашом. По томе је и настало име села.

Шашинци се помињу још 1583. године као место у митровачкој нахији.

Француски дипломата Кикле је 1658. године, пролазећи Сремом, забележио о Шашинцима: ,, Село је било ограђено лепом, живом оградом место зидинама, окружено дивним равницама и ливадама са пуно коња, волова и крава, који су пасли у врло пријатном нереду. Могу признати да никада нисам видео тако пространа, равна и лепа поља."

Из 1702. године постоји запис да је више становника села Шашинци имало своје винограде у Стејановцима, Бешенову и Шуљму.

Само место доживљава свој прави развој са првом и другом великом Сеобом Срба (1690/1741). Тако је одмах по досељавању Срба подигнута црква дашчара (1735). Она је замењена у току 18. века зиданом црквом (подигнута 1774.) која је једна од најстаријих цркава у Срему. Становници су се током своје дуге историје бавили сточарством и земљорадњом. Село је било изразито активно и живо, што доказују диптиси манастира Јаска према којима су мештани села Шашинци обновитељи манастира и доброчинитељи током зидања манастирске цркве.

У Првом светском рату село је активно учествовало у пребацивању Краљевина Србија војске из Мачве у Срем на месту Легет. Велики број војника је погинуо том приликом, јер су војску која се пребацивала пресрели аустријски војни одреди.

Други светски рат је укључио мештане села у борбе за ослобођење. Било је у селу и партизана и четника. Обзиром да су прилике после рата биле такве, партизанске жртве су остале уписане у летописе историје села. Нека од имена која ће село памтити су Милица Кекезовић, Сава Зделар итд.

ДемографијаUredi

У насељу Шашинци живи 1.494 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (38,6 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 613 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 2087 [1]
1953. 2029
1961. 2106
1971. 2067
1981. 1983
1991. 1928 1894
2002. 1862 1830
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.754 95,84%
Украјинци
  
27 1,47%
Југословени
  
9 0,49%
Хрвати
  
6 0,32%
Црногорци
  
2 0,10%
Словаци
  
1 0,05%
Румуни
  
1 0,05%
Роми
  
1 0,05%
Немци
  
1 0,05%
Мађари
  
1 0,05%
непознато
  
8 0,43%


Културна добраUredi

Додатно погледатиUredi

РеференцеUredi

  1. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везеUredi