Otvori glavni meni
Vladimir Gaćinović
Rođen/a 25. maj 1890. (1890-05-25)
Kačanj, Bileća, Bosna i Hercegovina u Austro-Ugarskoj
Umro/la 11. august 1917. (dob: 27)
Fribourg, Švajcarska
Poznat/a po začetnik i ideolog Mlade Bosne; zagovornik tiranicida

Vladimir Gaćinović (1890-1917) je bio mladobosanski revolucionar, srpski rodoljub i anarhista.

Na njega su veliki uticaj imale ideje ruskih anarhista, kao i epsko nasleđe kosovskog mita.[1] Zalagao se za oslobođenje Srba od Austro-Ugarske, kao deo oslobodilačke borbe južnih Slovena. Smatra se začetnikom i ideologom omladinske revolucionarne organizacije Mlada Bosna.[2]

Prelazak u SrbijuUredi

Austrijska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine razglevila je revolucionarnu omladinu. Novembra 1908. godine, u jeku aneksione krize i očekivanog rata Austrije sa Srbijom, Gaćinović ilegalno prelazi u Srbiju i upozorava njene organe o austrijskim špijunima u državnoj štampariji i koncentraciji austrijske vojske na granici. Takođe je predao srpkoj policiji spisak omladinaca po raznim gradovima BIH koji su "spremni da se stave na raspoloženje u slučaju rata s Austrijom."[3]

1909. godine je prošao komitsku obuku kod majora Vojislava Tankosića, u Ćupriji i Vranju.[3] 1910. je maturirao u Prvoj beogradskoj gimnaziji, nakon čega je upisao studije u Švajcarskoj, istovremeno razvijajući sve jači ilegalni rad među omladinom u Bosni.[3]

Studije u ŠvajcarskojUredi

Gaćinović se tokom studija u Ženevi i Lozani najviše družio sa ruskim revolucionarima, koji su emigrirali iz carske Rusije nakon prve ruske revolucije iz 1905.[4] Gaćinović je bio prijatelj mnogih ruskih revolucionara, uključujući anarhistu Viktora Serža, socijalistu Marka Natansona, menjševika Julijusa Martova, i čuvenog ruskog revolucionara Lava Trockog.[4]

Vladimir Gaćinović je bio pobornik ideja Bakunjina, Kropotkina i ruskih narodnovoljaca.[4]

Djelovanje u BosniUredi

Gaćinović je donio revolucionarne anarhističke ideje iz Švicarske u Bosnu. Bio je duhovni začetnik anarhističke inspiracije Mlade Bosne[4] i jedan od njenih glavnih ideologa.[5]

Nakon što je Bogdan Žerajić u Sarajevu 1910. godine pokušao atentat na vojnog namjesnika generala Marijana Varešanina, Gaćinović piše jedno glorifikacijsko djelo o Žeraićevu činu.[2] Gaćinović je radio na povezivnju revolucionarnih omladinskih organizacija južnih Slovena u Austro-Ugarskoj. Zastupao je bosanske omladince na prvom sastanku slovenskih i bosanskih omladinaca u Beču studijske 1910.-1911. godine.[2]

Njegov članak «Mlada Bosna» tiskan u kalendaru Prosvjeta za 1911. godinu bio je poticaj «po kome je ovo ime usvojeno za bosansku nacionalno-revolucionarnu omladinu.»[2] Gaćinovićev članak počinje rečima: Bosna je stara srpska zemlja.[6]

Propagandom, literarnim radom, ali i sudjelovanjem u Balkanskim ratovima u redovima srpske vojske, postao je uzor omladini u BiH. Još za boravka u BiH planira neuspješni atentat na Franju Ferdinanda, a surađuje i sa Gavrilom Principom i Danilom Ilićem (kasnijim atentatorima).[2]

Emigracija i smrtUredi

1912. godine je zbog protuaustrijskog delovanje morao pobjeći iz zemlje u neutralnu Švicarsku. Surađuje s tajnom organizacijom Ujedinjenje ili smrt u Beogradu, i sa zagrebačkom omladinom.[2]

Nakon hapšenja crnorukca Velimira Vemića 1916, kod njega je nađena lista članova organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, gde je Gaćinović je zaveden kao član br. 217, u grupi br. 203.[7]

Za vreme Prvog balkanskog rata, Gaćinović se borio kao dobrovoljac u crnogorskoj vojsci i sudelovao u opsadi Skadra.[8] Po povratku u BiH je u januaru 1914. planirao atentat na austro-ugarskog guvernera Oskara Potioreka, ali ga nije sproveo u delo.[9] Gaćinović je kasnije, bez obzira na to, u svojim pismima osudio Sarajevski atentat; jedni izvori navode da je to učinio kako bi izbegao hapšenje, a drugi da se iskreno protivio ubistvu.[10]

Posle izbijanja Prvog svetskog rata, Gaćinović se neko vreme kao dobrovoljac priključio Francuskoj ratnoj mornarici, a potom je putovao u SAD tražeći dobrovoljce za srpsku vojsku. Umro je u nikada razjašnjenim okolonostima u Švajcarskoj, pri čemu se kao uzrok navodi trovanje arsenikom, a kao mogući počinitelji austrijska, francuska ili srpska tajna policija, odnosno suparničke frakcije u revolucionarnoj organizaciji.[11]

ZanimljivostiUredi

Bosanskosrpski fudbaler Mijat Gaćinović je godine 2014. za srpski list Kurir izjavio da je njegov potomak. [12]

LiteraturaUredi

  • Vladimir Gaćinović (1911). Smrt jednog heroja. 
  • Dragoslav Ljubibratić. Vladimir Gaćinović. 
  • Nenad Petrović (1967). Vladimir Gaćinović. 
  • Veselin Masleša. Mlada Bosna. 
  • Slavko Mićanović (1965). Sarajevski atentat. 

IzvoriUredi

  1. Мастиловић, Драга (2009). Херцеговина у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца: 1918-1929. Филип Вишњић. str. 35. ISBN 978-86-7363-604-7. http://books.google.com/books?id=_motAQAAIAAJ. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Mlada Bosna i Sarajevski atentat 1914. godine
  3. 3,0 3,1 3,2 Milorad Radusinović: Prilog biografiji Vladimira Gaćinovića
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Trivo Inđić: Razvoj anarhističkih ideja na tlu jugoslavenskih zemalja
  5. Principov jugoslovenski nacionalizam
  6. Vladimir Gaćinović Mlada Bosna
  7. Vladimir Dedijer, Sarajevo 1914, Prosveta, Beograd 1966, str. 638
  8. Историјски гласник: орган Друштва историчара СР Србије. Društvo. 1967. str. 100. http://books.google.com/books?id=7nZMAQAAIAAJ. 
  9. Preston, Richard (27 June 2014). "First World War centenary: the assassination of Franz Ferdinand, as it happened". The Telegraph. Pristupljeno 10. VII 2014.  Check date values in: |accessdate= (help)
  10. Dedijer, Vladimir (1966). Sarajevo hiljadu devetstso četraneste. Prosveta. str. 522. http://books.google.com/books?id=QTdIAAAAMAAJ. 
  11. Dedijer, Vladimir (1966). The Road to Sarajevo. New York: Simon and Schuster. str. 184–283. OCLC 400010. 
  12. Bjelinić, Miloš (13. 08. 2014). "Mijat Gaćinović: Rođak mi je bio u Mladoj Bosni!". Kurir. http://www.kurir.rs/sport/fudbal/mijat-gacinovic-rodak-mi-je-bio-u-mladoj-bosni-clanak-1506359. pristupljeno 6. XI 2014. 

Vanjske vezeUredi