Велики Поповић
Велики Поповић је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1254 становника.
Велики Поповић (Veliki Popovic) | |
---|---|
Основни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Поморавски |
Општина | Деспотовац |
Становништво | |
Становништво (2011) | 1254 |
Положај | |
Координате | 44°07′01″N 21°21′22″E / 44.117°N 21.356166°E |
Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
Надморска висина | 198 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 35223 |
Позивни број | 035 |
Регистарска ознака | DE |
Координате: 44° 07′ 01" СГШ, 21° 21′ 22" ИГД
Порекло становништва uredi
Подаци датирају из 1926. г.[1]
Село се дели на мале: Рватску, Дебељанску, Ковачку, Субицку, Циганску и на Варошицу.
У Рватској Мали су:
- Рвати (12 к., Митровдан). Стари Никола Рват, који је умро 1673. г. доселио се из Хрватске и узео под закуп од старог Ковача воденицу на Ресави. После се са Ковачевом фамилијом ородио и ту остао. Тада је село било у данашњем Селишту.
У Дебељанској Мали су:
- Дебељанци (60 к., Св. Ђорђе Алимпије), дошли су са Косова. Тамо се звали Поганци.
У Ковачкој Мали су:
- Ковачи - Ковачевићи - Ковачићи (60 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), староседеоци су и овде су дошли из Селишта.
У Субицкој су Мали:
- Субићи (60 к., Св. Арханђел), староседеоци су. Презивају се и Брнзарци зато што је неки њихов прадед узео или украо Власима сир (брнзо).
У Циганској су Мали:
У Варошици су:
- Марјановић из Трућевца.
- Новаковић из Роанде.
- Деспотовић из Малог Поповића.
- Димовић и Стаменковић из Македоније.
- Николић из Гопеша у Македонији.
- Поповић из Гопеша.
- Радовановић из Роанде, а тамо из Ђаковице.
- Петровић из Великог Лаола.
- Тошић из Лебана.
- Стојановић из Лесковца.
- Папић из Баната.
- Јовановић из Кушиљева.
- Јованавић из Витанца.
- Белобркић из Лесковца.
- Лукић из Седлара.
- Јанковић из Старог Аџибеговца.
- Димитријевић и Гроздановић из Свилајнца.
- Милић и Стевановић из Великог Поповића.
Демографија uredi
У насељу Велики Поповић живи 1193 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (42,3 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 433 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,36.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
---|---|---|---|---|
Срби | 1.417 | 97,38% | ||
Роми | 11 | 0,75% | ||
Југословени | 6 | 0,41% | ||
Румуни | 1 | 0,06% | ||
Албанци | 1 | 0,06% | ||
непознато | 12 | 0,82% |
м | ж | |||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 19 | 30 | ||
75-79 | 29 | 45 | ||
70-74 | 52 | 65 | ||
65-69 | 54 | 74 | ||
60-64 | 40 | 40 | ||
55-59 | 21 | 35 | ||
50-54 | 49 | 44 | ||
45-49 | 69 | 58 | ||
40-44 | 42 | 50 | ||
35-39 | 38 | 39 | ||
30-34 | 39 | 38 | ||
25-29 | 43 | 47 | ||
20-24 | 48 | 47 | ||
15-19 | 48 | 36 | ||
10-14 | 37 | 46 | ||
5-9 | 41 | 34 | ||
0-4 | 23 | 35 | ||
просек | 42.3 | 44.6 |
|
|
Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 591 | 131 | 403 | 38 | 14 | 5 |
Женски | 648 | 79 | 401 | 134 | 31 | 3 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 273 | 122 | - | 4 | 38 | 2 | 23 | 42 | 5 | 9 |
Женски | 154 | 98 | - | - | 4 | - | 1 | 17 | 4 | 2 |
Оба | 427 | 220 | - | 4 | 42 | 2 | 24 | 59 | 9 | 11 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 5 | 5 | 6 | 3 | 7 | - | - | 1 | |
Женски | 1 | 1 | 2 | 12 | 9 | 3 | - | - | - | |
Оба | 2 | 6 | 7 | 18 | 12 | 10 | - | - | 1 |
Референце uredi
- ↑ "Насеља" књ.26 (др. Станоје М. Мијатовић: Ресава
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9