Велика Дренова
| Велика Дренова | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Расински |
| Општина | Трстеник |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2719 |
| Положај | |
| Координате | 43°37′25″N 21°07′35″E / 43.6235°N 21.126333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 157 m |
  Велика Дренова Велика Дренова na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 37245 |
| Позивни број | 037 |
| Регистарска ознака | TS |
Координате: 43° 37′ 25" СГШ, 21° 07′ 35" ИГД
Велика Дренова је насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 2719 становника (према попису из 1991. било је 2959 становника). До 1965, године је ово насеље седиште Општине Велика Дренова коју су чинила насељена места: Божуревац, Мала Дренова, Мала Сугубина, Медвеђа, Мијајловац, Милутовац, Пољна, Риљац, Рујишник, Селиште, Страгари (тада под званичним именом Страгаре), Велика Дренова (сада у општини Трстеник), Бела Вода, Брајковац, Каменаре, Коморане, Коњух, Лазаревац и Љубава (сада у општини Крушевац).
У Великој Дренови рођен је српски писац и академик Добрица Ћосић, први председник СР Југославије.
ИсторијаUredi
Иако има доказа да је човек на теритрији Велике Дренове живео још у праисторији, насеље са називом Дренова помиње се први пут у повељи коју је 1429. године деспот Ђурађ Бранковић издао великом челнику Радичу Поступовићу.
До Другог српског устанка Велика Дренова се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Велика Дренова улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.
Порекло становништваUredi
Староседеочке породице су: Ћосићи, Чуљићи Тодоровићи, Трипковићи и Вукојевићи.
Према пореклу ондашње становништво Велике Дренове из 1905. године, може се овако распоредити:
- Староседеоца има 5 породице са 60 кућа.
- Из шире околине има 13 породице са 156 кућа.
- Из Срема има 3 породице са 46 кућа.
- Из Топлице има 7 породице са 45 кућа.
- Из околине Сврљига има 4 породице са 38 кућа.
- Из Босне има 1 породица са 24 куће.
- Косовско-метохијских досељеника има 2 породице са 22 куће.
- Из Жупе има 3 породице са 20 кућа.
- Из Македоније има 1 породица са 14 кућа.
- Из Врањског краја има 1 породица са 5 кућа.
- Непознате старине има 1 породица са 5 кућа.
- Из Старе Србије има 1 породица са 2 куће. (подаци датирају из 1905. године)[2]
ДемографијаUredi
У насељу Велика Дренова живи 2258 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (41,9 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 812 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.671 | 98,23% | ||
| Роми | 12 | 0,44% | ||
| Македонци | 8 | 0,29% | ||
| Југословени | 5 | 0,18% | ||
| Бугари | 2 | 0,07% | ||
| Црногорци | 1 | 0,03% | ||
| Хрвати | 1 | 0,03% | ||
| Мађари | 1 | 0,03% | ||
| Буњевци | 1 | 0,03% | ||
| непознато | 15 | 0,55% | ||
| Велика Дренова у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 169 | 177 | 170 | 122 | 117 | 133 | 140 | 141 | 148 | 153 | 154 | 158 | |
| Пореске главе* | - | 185 | 196 | 139 | 151 | 163 | 177 | 170 | 167 | 176 | 182 | 187 | |
| Арачке главе** | 381 | 444 | 440 | 325 | 332 | 338 | 368 | 367 | 392 | 386 | 395 | 398 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж | |||
| ? | 9 | 11 | ||
| 80+ | 29 | 63 | ||
| 75-79 | 54 | 89 | ||
| 70-74 | 71 | 114 | ||
| 65-69 | 86 | 94 | ||
| 60-64 | 85 | 87 | ||
| 55-59 | 61 | 66 | ||
| 50-54 | 125 | 91 | ||
| 45-49 | 123 | 128 | ||
| 40-44 | 91 | 106 | ||
| 35-39 | 58 | 69 | ||
| 30-34 | 61 | 73 | ||
| 25-29 | 88 | 82 | ||
| 20-24 | 78 | 89 | ||
| 15-19 | 103 | 78 | ||
| 10-14 | 59 | 62 | ||
| 5-9 | 68 | 55 | ||
| 0-4 | 56 | 57 | ||
| просек | 41.9 | 45.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1122 | 273 | 758 | 64 | 27 | - |
| Женски | 1240 | 200 | 765 | 239 | 31 | 5 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 660 | 425 | - | - | 124 | 1 | 10 | 31 | 3 | 8 |
| Женски | 468 | 280 | - | - | 76 | 1 | - | 36 | 7 | 3 |
| Оба | 1128 | 705 | - | - | 200 | 2 | 10 | 67 | 10 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 4 | 12 | 10 | 13 | 6 | 2 | - | - | 11 | |
| Женски | 1 | 6 | 8 | 21 | 23 | 3 | - | - | 3 | |
| Оба | 5 | 18 | 18 | 34 | 29 | 5 | - | - | 14 |
Види јошUredi
РеференцеUredi
- ↑ 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala 2013-09-27. https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. Pristupljeno 12.07.2012. Greška kod citiranja: Nevaljana oznaka
<ref>; naziv "Јагодинска нахија I" je zadan više puta s različitim sadržajem - ↑ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. Станоје. М. Мијатовић: Насеља српских земаља
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
ЛитератураUredi
- Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић. ur (српском). Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823. Јагодина: Историјски архив Јагодина. 86-902609-5-1. Arhivirano iz originala 2013-09-27. https://web.archive.org/web/20130927004802/http://www.arhivja.autentik.net/images/nahija_1815-1823.pdf. Pristupljeno 12.07.2012.
