Stenebeja (starogrčki: Σθενέβοια) bila je, u grčkoj mitologiji, supruga tirintskog kralja Preta, koja ima istaknutu ulogu u priči o Belerofontu.[1]

MitologijaUredi

Stenebeja (ili Anteja)[2] bila je kći likijskog kralja Jobata.[3] Kao njen otac kasnije se navodi likijski kralj Amfijanakt[4] ili arkadski kralj Afida.[5] Ona je Pretu rodila Lisipu, Ifinoju i Ifijanasu (tzv. Pretide) te sina Megapenta.[6]

Prema mitu, kad je na Pretov dvor u Tirintu stigao Belerofont, Stenebeja se zaljubila u njega i pokušala ga zavesti, no mladić ju je odbio. Stoga je ona Belerofonta oklevetala kod muža da je on zapravo hteo nju da zavede i tražila je od Preta da mladića ubije. Pret je poslao Belerofonta svom tastu Jobatu u Likiju sa zapečaćenim pismom u kome je pisalo da donosioca pisma treba ubiti.[7] Kad se kasnije Belerofont živ i zdrav vratio u Tirint, odlučio je da se osveti Stenebeji te ju je nagovorio da s njim pobegne na krilatom konju Pelazgu. Na putu, dok su preletali ostrvo Mel, Belerofont je bacio Stenebeju u more.[8] Prema drugačijoj verziji, Stenebeja se sama ubila jer joj Belerofont nije uvratio ljubav.[9]

Euripid je ovaj mit obradio u tragediji Stenebeja, koja nije sačuvana.[10]

ReferenceUredi

LiteraturaUredi