Jobat (starogrčki: Iοβάτης) bio je, u grčkoj mitologiji, likijski kralj, tast Pretov i Belerofontov.[1]

MitologijaUredi

Jobatova kći Anteja (ili Stenebeja)[2] bila je udata za mikenskog kralja Preta.[3] Kad je na Pretov dvor stigao Belerofont, ona se zaljubila u njega i pokušala ga zavesti, no mladić ju je odbio. Stoga je ona Belerofonta oklevetala kod muža da je on zapravo hteo nju da zavede i tražila je od Preta da mladića ubije. Pret je poslao Belerofonta svom tastu Jobatu u Likiju sa zapečaćenim pismom u kome je pisalo da donosioca pisma treba ubiti. Jobat je odlučio da Belerofontu postavi zadatke za koje je mislio da ih je nemoguće izvršiti. Prvo ga je poslao da ubije strašnu Himeru, neman koja je živela u blizini glavnog grada Likije i koja je bljujući vatru ubijala svakog ko se približi njenom skrovištu. Belerofont je znao da ju je nemoguće ubiti sa zemlje, pa joj je zato uz pomoć krilatog konja Pegaza prišao iz vazduha, ubio je i odneo kralju Jobatu.[4] Iznenađeni Jobat poslao je onda Belerofonta da se bori protiv Solimljana, divljeg plemena u Likiji, a zatim i protiv Amazonki. Nakon što je i njih savladao, na povratku su ga iz zasede napali Likijci koje je Pret poslao da bi ga ubili, ali ih je Belerofont sve pobio.[5] Videvši da ne može ubiti junaka, Jobat mu je pokazao Pretovo pismo i dao mu svoju kćer (Filonoju, Antikleju ili Kasandru) za ženu,[5] a na samrti mu je ostavio i svoje kraljevstvo.[6]

Sofokle je napisao jednu tragediju pod naslovom Jobat, koja nije sačuvana.[1]

ReferenceUredi

LiteraturaUredi