Мокра Гора (Ужице)

(Preusmjereno sa stranice Mokra Gora (Užice))
За чланак о планини у Србији, погледајте чланак Мокра Гора.


Мокра Гора је насељено место у граду Ужицу у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 605 становника (према попису из 1991. било је 816 становника). Име селу је дао његов ага Мустај -бег из Прибоја. Кажу да је ту законачила нека војска и ложила сирову гору (дрва) на ватру, па су говорили : ’’ ала је ова гора мокра’’, па је тако настало име Мокра Гора. (Српска Краљевска Академија -Насеља и порекло становништва -књига 19)

Мокра Гора

Поглед на Мокру Гору са Дрвенграда
Поглед на Мокру Гору са Дрвенграда

Основни подаци
Држава Srbija Србија
Управни округ Златиборски
Општина Ужице
Становништво
Становништво (2011) 605
Положај
Координате 43°47′00″N 19°30′00″E / 43.7833333333°N 19.5°E / 43.7833333333; 19.5
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 729 m
Мокра Гора na mapi Srbije
Мокра Гора
Мокра Гора
Мокра Гора (Srbije)
Остали подаци
Поштански број 31243
Позивни број 031
Регистарска ознака UE


Координате: 43° 46′ 60" СГШ, 19° 30′ 00" ИГД

Географија uredi

Мокра Гора се налази на граници између Таре и Златибора и на граници Републике Србије и Босне и Херцеговине. За њу је карактеристична веома велика висинска разлика између најниже (надморска висина ~ 460m) и највише коте (врх планине Таре - Збориште, надморске висине 1544m). Мокра Гора заузима површину од приближно 55 km².

Привреда uredi

Индустрија uredi

Дуго година једна од најважнијих фабрика у Мокрој Гори и читавом ужичком крају била је Фабрика хемијских производа „Котроман“. Након распада Југославије, фабрика је изгубила велики део свог тржишта. Средином деведесетих година, Котроман није заштитио патентно право над неколико својих најважнијих производа. Ускоро су и многи инжењери запослени у њему напустили фабрику и махом основали приватне фирме, те је Котроман банкротирао.

Мокра Гора ће ускоро добити своју прву мини хидроелектрану Кршање, на реци Бели Рзав, снаге 200-300 киловата. Реализација је у складу са ЕПС-овом стратегијом из Зелене кнњиге и у сарадњи са локалним актерима. Споразум су потписали директор Парка природе „Мокра Гора“ Емир Кустурица и градоначелник Ужица Јован Марковић[1].

Туризам uredi

Шарганска осмица uredi

 
Железничка станица у Мокрој Гори
 
L45H-097

Оно што је почело као приватна иницијатива групе ентузијазиста окупљених око удружења “Шарганска осмица”, претворило се у пројект који је удахнуо нови живот Мокрој Гори. Мокра Гора је постала позната туристичка дестинација. До 1974. године кроз Мокру Гору је пролазила стара пруга уског колосека Београд-Сарајево. Удружење Шарганска осмица покренуло је идеју о обнови некада популарне Шарганске осмице, јединствене трасе железнице уског колосека (760 mm), која гледана из ваздуха има облик броја осам. Обновљеним делом пруге од железничке станице у Мокрој Гори до оближње станице у Шарган-Витасима данас саобраћа туристичка атракција, стари парни воз „Ћира“.

Лековити извори uredi

 
Izvor Bela Voda/Бела вода

У Мокрој Гори се налази неколико десетина минералних извора. Због чињенице да Мокра Гора лежи на једном од највећих налазишта никлом богате железне руде у Еворпи, већина извора има изразито висок садржај растворених јона. Неколико познатијих извора су лековити, али један део извора је токсичан (отрован). Најпознатији међу лековитим изворима у Мокрој Гори носи назив “Бела вода”.

Дрвенград uredi

Српски филмски редитељ Емир Кустурица је код Мокре Горе, на брду Мећавнику, направио етно селоДрвенград“.

Становништво uredi

У насељу Мокра Гора живи 517 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,2 година (43,4 код мушкараца и 48,8 код жена). У насељу има 237 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија
Година Становника
1948. 1398 [2]
1953. 1468
1961. 1310
1971. 1139
1981. 870
1991. 816 816
2002. 609 605
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
599 99,00%
Југословени
  
1 0,16%
непознато
  
0 0,0%


Референце uredi

  1. Beta. „Gradi se mini elektrana na Mokroj Gori | Ekonomija”. Novosti.rs. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-24. Pristupljeno 20. 1. 2013. 
  2. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  3. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9

Спољашње везе uredi

Са других Викимедијиних пројеката :