Makedonska akademija nauka i umetnosti
Makedonska akademija nauka i umetnosti (MANU; mak. Македонската академија на науките и уметностите (МАНУ)), osnovana je 23. februara 1967.[1] godine. Njen prvi predsednik bio je Blaže Koneski. Sadašnji predsednik je Georgi Stardelov.
Članovi MANU biraju se svake tri godine. Od svog osnivanja do danas, MANU je imala ukupno 154 člana. Od trenutna 74 člana, 41 je redovni član, a 33 imaju status spoljnih saradnika. MANU zasad ima četiri počasna člana, a to su Kole Čašule, Josip Broz Tito, Edvard Kardelj i Boris Evgenovič Paton.
Naučni centri
urediMakedonska akademija ima i pet naučnih centara:
- Centar za genetsko inženjerstvo i biotehnologiju
- Centar za energetiku, informatiku i materijale
- Centar za područnu lingvistiku
- Centar za leksikografska istraživanja
- Centar za strateška istraživanja
Naučni odeli
urediUnutar MANU funkcioniše pet odela:
- Odel za lingvističke i literaturne nauke
- Odel za socijalne nauke
- Odel za matematičke i tehnološke nauke
- Odel za biološke i medicinske nauke
- Odel za umetnost
Predsednici MANU
uredi- Blaže Koneski (1967—1975)
- Mihajlo Apostolski (1976—1983)
- Jordan Pop Jordanov (1984—1991)
- Ksente Bogoev (1992—1999)
- Đorđi Evremov (2000 — jun 2001)
- Mateja Matevski (jul 2001 — 2004)
- Cvetan Grozdanov (januar 2004 — 2008)
- Georgi Stardelov (od 2008)
Međunarodna saradnja
urediMANU je član CEN (Mreža akademija centralne i istočne Evrope) i SEEA (Akademije jugoistočne Evrope).
Publikacije
urediMANU je do sada objavila oko 1.690 naučnih radova sa svih polja nauka i umetnosti.
Povezano
urediReference
uredi- ↑ Vojislav Ilić (1971). Živan Milisavac. ur. Jugoslovenski književni leksikon. Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Srbija): Matica srpska. str. 293.