Melatonin

(Preusmjereno sa stranice MT6)

Melatonin takođe hemijski poznat i kao N-acetil-5-methoksitriptamin, je hormon koji je normalno pronađen u većini životinja, uključujući i ljude, i neke druge žive organizme, kao što su alge. Nivoi u cirkulaciji variraju tokom dnevnog ciklusa, i melatononin je važan za regulaciju cirkadijskih ritmova nekoloiko bioloških funkcija. Mnogi biološki efekti melatonina idu preko aktivacije melatoninskih receptora, dok je za druge odgovorna njegova uloga prodirućeg i moćnog antioksidanta sa posebnom ulogom u zaštiti DNK jedra i mitohondrija.

Melatonin
(IUPAC) ime
N-[2-(5-methoxy-1H-indol-3-yl)ethyl]
ethanamide
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 73-31-4
ATC kod N05CH01
PubChem[1][2] 896
DrugBank APRD00742
ChemSpider[3] 872
Hemijski podaci
Formula C13H16N2O2 
Mol. masa 232.278 g/mol
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 30 – 50%
Metabolizam Hepatički putem CYP1A2 posredovane 6-hidroksilacije
Poluvreme eliminacije 35 do 50 minuta
Izlučivanje Urin
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Samo na recept (S4) (AU) POM (UK) OTC (SAD)
Način primene Kod ljudi: oralno, sublingualno, ili transdermalno. Kod laboratorijskih životinja: takođe injekcijom.

Biosinteza

uredi

Kod viših životinja, uključujući ljude, melatonin se proizvodi u pinealocitima u pinelanoj žlezdi (koja se nalazi u mozgu, ali izvan krv-mozak barijere) i takođe u retini, sočivima, GI traktu i drugim tkivima. Najveći organ koji proizvodi melatonin je koža. U ćelijama kože je nađena sva mašinerija za sintezu melatonina kao i melatonin i njegov bioprodukt AFMK. Oba molekula se normalno sintetišu iz amino kiseline trptofana (preko sinteze serotonina). Serotonin se pretvara u melatonin pomoću enzima N-acetiltransferaze i 5-hidroksiindol-O-metiltransferaze.

Produkcija melatonina u pinelanoj žlezdi je pod uticajem suprahijazmatičkih jedra (SCN) hipotalamusa, koja primaju informaciju o dnevnim obrascima svetla i tame iz retine. SCN ritmičnost i produkcija melatonina su pod uticajem informacija o svetlosti koje putuju preko nedavno otkrivenog retinohipotalamičkog trakta (RHT).

Informacija o odnosu svetlosti i tame dolazi do SCN preko fotosenzitivnih retinalnih ganglijskih ćelija, unutrašnje fotosenzitivnih fotoreceptornih ćelija, koje se razlikuju od onih koji učestvuju u formiranju slike (to znači da su ove na svetlost osetljive ćelije treći tip ćelija u retini, pored čepića i štapića). Ove ćelije čine oko 2% retinalnih ganglijskih ćelija kod ljudi i eksprimiraju fotopigment melanopsin. Osetljivost melanopsina odgovara onoj od fotopigmenta zasnovanog na vitaminu A sa maksimumom osetljivosti oko 484 nm (plava svetlost). Ovi signalni fotoperiodi ulaze u cirkadijski ritam, i rezultirajuća produkcija specifičnih “tamom” i “svetlosti” indukovanih nervnih i endokrinih signala reguliše bihejvioralne i psihološke cirkadijske ritmove.

Melatonin mogu produkovati i niz drugih perifernih ćelija kao što su ćelije koštane srži, limfociti i epitelijalne ćelije. Obično je koncentracija melatonina u ovim ćelijama mnogo viša nego u krvi, ali izgleda da nije regulisana fotoperiodom.

Melatonin se sintetiše u nizu biljaka, kao što je pirinač, i ingestirani melatonin se pokazao sposobnim da dođe do melatoninskih veznih mesta u mozgu sisara i veže se za njih.

Istorija

uredi

Melatonin je vezan za mehanizam kojim neke amfibije reptili menjaju boju kože i ta povezanost je dovela do otkrića ove supstance.[4][5] McCord i Allen su otkrili 1917. godine (J Exptl Zool, 1917) da ekstrakt pinealnih žlezda krava osvetljava kožu žabe.[6] Profesor dermatologije Aaron B. Lerner i saradnici sa Jejlskog univerziteta, nadajući se da je ova supstanca možda korisna u lečenju bolesti kože, su je izolovali i nazvali je hormon melatonin 1958.[7] Sredinom 70-tih godina Linč i saradnici su demonstrirali[8] da je produkcija melatonina podložna cirkadijanskom ritmu u ljudskim pinealnim žlezdama. Otkriće da je melatonin antioksidant je napravljeno 1993.[9] Otprilike u isto vreme, ovaj hormon je dobio mnogo publiciteta kao mogući tretman za mnoge bolesti.[10]

Povezano

uredi

Literatura

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Filadelfi AM, Castrucci AM (May 1996). „Comparative aspects of the pineal/melatonin system of poikilothermic vertebrates”. Journal of Pineal Research 20 (4): 175–86. DOI:10.1111/j.1600-079X.1996.tb00256.x. PMID 8836950. 
  5. Sugden D, Davidson K, Hough KA, Teh MT (October 2004). „Melatonin, melatonin receptors and melanophores: a moving story”. Pigment Cell Research 17 (5): 454–60. DOI:10.1111/j.1600-0749.2004.00185.x. PMID 15357831. 
  6. Coates, Paul M. (2005). Encyclopedia of Dietary Supplements. Marc R. Blackman, Gordon M. Cragg, Mark Levine, Joel Moss, Jeffrey D. White. CRC Press. str. 457–466. ISBN 0824755049. Pristupljeno 31. 3. 2009. 
  7. Lerner AB, Case JD, Takahashi Y (1960). „Isolation of melatonin and 5-methoxyindole-3-acetic acid from bovine pineal glands”. J Biol Chem 235: 1992–7. PMID 14415935. 
  8. Lynch HJ, Wurtman RJ, Moskowitz MA, Archer MC, Ho MH (January 1975). „Daily rhythm in human urinary melatonin”. Science 187 (4172): 169–71. DOI:10.1126/science.1167425. PMID 1167425. 
  9. Tan D.X., L.D. Chen, B. Poeggeler, L.C. Manchester, R.J. Reiter (1993) Melatonin: a potent, endogenous hydroxyl radical scavenger. Endocrine J. 1: 57-60
  10. Arendt, Josephine (August 2005). „Melatonin: Characteristics, Concerns, and Prospects” (Review). J Biol Rhythms (SagePub) 20 (4): 291-303. DOI:10.1177/0748730405277492. Pristupljeno 2010-10-10. »There is very little evidence in the short term for toxicity or undesirable effects in humans. The extraordinary “hype” of the miraculous powers of melatonin in the recent past did a disservice to acceptance of its genuine benefits.« 

Spoljašnje veze

uredi