Lokro

Lokro (starogrčki: Λοκρός) ime je nekoliko ličnosti u grčkoj mitologiji i istoriji.

Eponim Lokriđana

Lokro, sin Fiska i unuk Amfiktiona, sina Deukalionovog, bio je eponimni heroj Lokriđana. Prema jednoj verziji, bio je oženjen Protogenejom, kćerkom Deukaliona i Pire, a prema drugoj, supruga mu je bila Kabija. Vladao je narodom Lelega, koji su po njemu nazvani Lokriđanima. Prema mitu, elidski kralj Opunt imao je lepu kćer Kabiju, s kojom je Zevs vodio ljubav. Devojka je zatrudnela i Zevs su je oteo Opuntu i predao je Lokru, koji nije imao dece. Kabija je rodila sina, kome je Lokro dao ime Opunt. Kad je kasnije između oca i sina izbio sukob, Lokro je prepustio vlast Opuntu i s kolonistima krenuo da nađe novu domovinu. Proročište mu je savetovalo da se zaustavi tamo gde ga ujede "drveni pas". Lokro je prešao u oblast zapadno od Parnasa i tu se jednom prilikom zaustavio kad se slučajno ubo na trn divlje ruže. Tad je shvatio da se proročanstvo ispunilo, jer Grci trn divlje ruže nazivaju "psećim trnom". Time se objašnjavalo postojanje dve Lokride ― jedne istočno, a druge zapadno od Parnasa.

Druge mitske ličnosti

• Lokro je bio sin Zevsa i Mere, kćerke argivskog kralja Preta i Anteje. Ovaj je Lokro pomogao Zetu i Amfionu da podignu Tebu.

• Lokro, sin Feaka, otišao je u Italiju, gde se oženio Laurinom, kćerkom kralja Latina.

Kipar s Parosa

Lokro je bio i neki kipar s Parosa, čiji kip Atene u Aresovom hranu u Atini spominje Pausanija.

Literatura

• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.