Perrenatna kiselina

Perrenatna kiselina
	perrenatna(VII) kiselina
Drugi nazivi	hidratisani renijum(VII) oksid
Identifikacija
CAS registarski broj	13768-11-1
ChemSpider	21106462
MeSH	Perrhenic+acid
RTECS registarski broj toksičnosti	TT4550000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[OH2][Re](=O)(=O)(=O)([OH2])O[Re](=O)(=O)=O
InChI
	InChI=1S/2H2O.7O.2Re/h21H2;;;;;;;;; ; Kod: JOTGKJVGIIKFIQ-UHFFFAOYSA-N InChI=1/2H2O.7O.2Re/h21H2;;;;;;;;;/rH4O9Re2/c1-10(2,3)9-11(4,5,6,7)8/h4-5H2; Kod: JOTGKJVGIIKFIQ-SEUCOXMMAB
Svojstva
Molekulska formula	H4O9Re2 (osnovno); HO4Re (gas)
Molarna masa	251.2055 g/mol
Agregatno stanje	bledožuta supstanca
Gustina	?
Tačka topljenja	°C (? K)
Tačka ključanja	sublimira
Rastvorljivost u vodi	rastvorljiva
Struktura
Geometrija molekula	oktaedar-tetraedar (osnovno); tetraedar (gas)
Opasnost
Opasnost u toku rada	korozivna
NFPA 704	0 3 0
R-oznake	R34
S-oznake	S26, S36/37, S39, S45
Tačka paljenja	ne gori
Srodna jedinjenja
Сродна једињења	Re2O7, Mn2O7
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Perrenatna kiselina je neorganska kiselina opšte formule H₄O₉Re₂ pri čemu je oksidacioni broj renijuma +7.

Dobijanje uredi

Dobija se u reakciji renijum(VII) oksida sa vodom^[2]:

Re₂O₇ + H₂O → 2H⁺ + 2ReO₂

Svojstva uredi

To je čvrsta kristalna supstanca, tamnocrvene boje. Rastvor kiseline u vodi je bezbojan. U tom rastvoru kiselina je veoma disosovana. Ukoliko se rastvor isparava, na kraju će zaostati odgovarajući renijumov oksid, bez da se u međuvremenu nagradi bezvodna kiselina.^[2]^[3]^[4]

Izvori uredi

↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ ^2,0 ^2,1 Filipović I. & Lipanović, S. (1982.) Opća i anorganska kemija. Školska knjiga: Zagreb.
↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

Spoljašnje veze uredi

Portal Hemija

[1] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[фил-2] 2,0 ^2,1 Filipović I. & Lipanović, S. (1982.) Opća i anorganska kemija. Školska knjiga: Zagreb.

[CRC-3] Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.

[Merck13th-4] Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.

[1]

[2]

[3]

[4]