Sublimacija

Ukoliko ste tražili pojam iz psihoanalize, vidite članak Sublimacija (psihijatrija).

Sublimacija je prelazak supstance iz čvrstog u gasovito agregatno stanje bez tečnog međustanja. Sublimacija je (u fizici) jedan od faznih prelaza.

Uslovi

Od četiri agregatna stanja, pri normalnom pritisku, supstance se, na različitim temperaturama, nalaze u jednom od tri stanja. Pritom, prelazak iz čvrstog u gasovito stanje zahteva tečno međustanje. Kod sublimacije se ono ne javlja. Supstance koje lako sublimuju po pravilu imaju visok napon pare i pri normalnim uslovima.

Značaj

Ova osobina se primenjuje u hemiji za prečišćavanje supstanci, osobito kada je kristalizacijom to znatno otežano.

Metode

Aparatura za sublimaciju.
1 dovod hladne vode 2 odvođenje hladne vode 3 vakuum 4 posuda za sublimaciju 5 supstanca koja se kristalizira 6 supstanca koja sublimiše 7 vanjsko zagrijavanje

U najprostijem slučaju sublimacija se može izvesti sa dva sahatna stakla iste veličine. Između njih stavi se hartija za cijeđenje nešto većeg prečnika i po sredini izbušena. Željena supstanca se stavi na donje staklo i oba stakla se pričvrste štipaljkom. Donje se staklo polako zagreva na peščanom ili vodenom kupatilu pri čemu se para supstance u dodiru sa hladnom površinom sahatnog stakla pretvara u sitne kristale. Veći efekt se postiže kada se gornje staklo hladi vlažnom hartijom ili krpom. Postavljena hartija sprečava da kristali padnu na donje vrelo staklo.

Veće količine supstance se prečišćavaju tako što se umesto sahatnih stakala koriste porcelanske posude, epruvete, lončići, retorte i drugo posuđe.

Primjeri

U laboratoriji se često vrši sublimacija sumpora, joda, amonijum-hlorida i drugih supstanci. Neke supstance sublimuju pri normalnim uslovima. Primeri za to su jod i ugljenik-dioksid (suvi led - CO₂ u čvrstom stanju - prelazi u plin bez topljenja). To se događa i sa običnim ledom, (odnosno zaleđenom vodom).

Veze

Literatura

Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.
Čeloner, Dž. 2001. Vizuelni rečnik fizike. „NNK International“: Beograd.