Kalijum bromid

Kalijum bromid
Identifikacija
CAS registarski broj	7758-02-3
PubChem	253877
ChEMBL	CHEMBL1644030
RTECS registarski broj toksičnosti	TS7650000
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[K+].[Br-]
InChI
	InChI=1S/BrH.K/h1H;/q;+1/p-1 ; Kod: IOLCXVTUBQKXJR-UHFFFAOYSA-M
Svojstva
Molekulska formula	KBr
Molarna masa	119.002 g/mol
Agregatno stanje	beli prah
Gustina	2.75 g/cm3
Tačka topljenja	734 °C, 1007 K, 1353 °F
Tačka ključanja	1435 °C, 1708 K, 2615 °F
Rastvorljivost u vodi	53.5 g/100 ml (0 °C) ; 102 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost u glicerol	21.7 g/100 mL
Rastvorljivost u etanol	4.76 g/100 mL (80 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura	Natrijum hlorid
Geometrija molekula	oktaedralna
Dipolni moment	10.41 D (gas)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	MSDS at Oxford University
EU-indeks	Not listed
R-oznake	R20, R21, R22, R36, R37, R38
S-oznake	S22, S26, S36
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Kalijum fluorid; Kalijum hlorid; Kalijum jodid
Drugi katjoni	Litijum bromid; Natrijum bromid; Rubidijum bromid; Cezijium bromid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Kalijum bromid (K Br) je so,^[4] koja je bila u širokoj upotrebi kao antiepileptik i sedativ u kasnom 19-tom i ranom 20-tov veku. Ovaj materijal je bio dostupan na slobodno u SAD-u do 1975. Terapeutsko dejstvo je posledica bromidnog jona (natrijum bromid je jednako efikasan). Kalijum bromid se u današnje vreme koristi u veterini, kao antiepileptički lek za pse i mačke.

Fizičke osobine

Kalijum bromid je beli kristalni prah, rastvorljiv u vodi. U vodenim rastvorima, u manjim koncentracijama ima sladak okus, dok u većim koncentracijama ima gorak i slan okus. Ovaj efekt je najviše uzrokovan kalijumovim jonom, pošto na primer, natrijum bromid ima slankast ukus u svim koncentracijama. U većim koncentracijama, kalijum bromid iritira sluzokožu probavnih organa, prvenstveno želuca, a može dovesti do povraćanja, što je tipično za gotovo sve rastvorljive kalijumove soli.

Hemijske osobine

On je tipična jonska so, koja se potpuno disocira, a u vodenim rastvorima ima pH vrednost oko 7.^[5]^[6] Ona služi kao izvor bromidnih jona, što je važno u reakcijama koje se koriste u proizvodnji srebrnog bromida u industriji fotografskih filmova:

KBr(l) + AgNO₃(l) → AgBr(č) + KNO₃

Vodeni bromidni jon Br^- će formirati određene komplekse ako reaguje sa nekim metalnim halidima poput bakar(II) bromida:

2KBr(l) + CuBr₂(l) → K₂[CuBr₄]

Dobijanje

Tradicionalni metod dobijanja KBr je putem reakcije kalijum karbonata sa gvožđe bromidom, Fe₃Br₈:

4 K₂CO₃ + Fe₃Br₈ → 8 KBr + Fe₃O₄ + 4 CO₂

Upotreba

Medicina i veterina

Antikonvulsantne karakteristike je prvi primjetio Čarls Lokok, na sastanku Kraljevskog medicinskog i hirurškog društva 1857. godine. Kalijum bromid se može smatrati prvim efektivnim lekom protiv epilepsije. U to vreme je bilo rašireno pogrešno mišljenje da je epilepsija izazvana masturbacijom. Lokok je uočio da bromid smiruje seksualno uzbuđenje te je smatrao da u tome leži njegov uspeh u lečenju epilepsije. Sve do 1912. nije postojao efikasniji lek protiv ove bolesti, do otkrića fenobarbitala. Kalijum bromid je često pogrešno upotrebljavan zbog ovih pogrešnih shvatanja, kao na primjer kada ga je britanska vojska dodavala svojim vojnicima u čaj, u nastojanju da njime smanji seksualne potrebe vojnika, no međutim ovo nikad nije potvrđeno.^[7]

U veterini se koristi u tretmanima protiv epilepsije kod pasa, bilo kao primarni lek ili kao dodatak fenobarbitalu, kada je njihova pojedinačna upotreba neadekvatna. Korištenje kalijum bromida kod mačaka je ograničeno, jer nosi određeni rizik od upale pluća (pneumonitis).

U SAD nije odobreno korištenje KBr u humanoj medicini. U Njemačkoj nije zabranjena njegova upotreba kao antiepileptičkog sredstva naročito kod dece i adolescenata. Prodaje se pod trgovačkim nazivom Dibro-be mono. Daje zadovoljavajuće rezultate ako se koristi u propisanim dozama. Dostupan je u formi 850 mg tablete. U čovekovom organizmu ima izuzetno dugo poluvreme eliminacije (vreme za koje se iz organizma izluči polovina unesenog leka) od 6 nedelja. Nisu poznata međudelovanja ovog leka sa apsorpcijom ili izlučivanjem drugih antikonvulsanata.

Optika

KBr je transparentan u širokom spektru vidljive svetlosti, od ultraljubičastih do dugih infracrvenih talasa (0,25-25 µm). Nema značajnih optičkih apsorpcionih linija u svom regionu transmisije. Koristi se za optičke prozore i prizme. Mora se držati u suvom okruženju zbog velike rastvorljivosti i higroskopne prirode. Indeks prelamanja mu je oko 1,55 pri talasnoj dužini od 1,0 µm.

U infracrvenoj spektroskopiji, uzorci se analiziraju tako što se pospu prahom kalijum bromida i presuju u obliku diska. Alternativno, uzorci se mogu analizirati kao tečni film između dva polirana diska napravljena od KBr.^[8]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
↑ Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.
↑ Principi baruta, Barbara Mikkelson (2. august 2007)
↑ „W. Reusch: Infrared Spectroscopy, VirtualText of Organic Chemistry”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-27. Pristupljeno 2013-05-07.

Vanjske veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Housecroft3rd-4] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[ParkesNeorganskaHemija-5] Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.

[6] Nešić, S. & Vučetić, J. 1988. Neorganska preparativna hemija. Građevinska knjiga: Beograd.

[7] Principi baruta, Barbara Mikkelson (2. august 2007)

[8] „W. Reusch: Infrared Spectroscopy, VirtualText of Organic Chemistry”. Arhivirano iz originala na datum 2007-10-27. Pristupljeno 2013-05-07.

[4]

[1]

[2]

[3]

[5]

[6]

[7]

[8]