Silicijumova kiselina

(Preusmjereno sa stranice H4O4Si)

Silicijumova kiselina je opšte ime za familiju hemijskih jedinjenja elementa silicijuma, vodonika, i kiseonika, sa opštom formulom [SiOx(OH)4-2x]n.[4][5] Neke od jednostavnih silicijumovih kiselina se identifikovane u veoma razblaženim vodenim rastvorima, npr. metasilicijumova kiselina (H2SiO3), ortosilicijumova kiselina (H4SiO4, pKa1=9.84, pKa2=13.2 na 25 °C), disilicijumova kiselina (H2Si2O5), i pirosilicijumova kiselina (H6Si2O7); međutim u čvrstom stanju one se verovatno kondenzuju da formiraju polimerne silicijumove kiseline kompleksnih struktura.

Silicijumova kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi Monosilicijumova kiselina
Ortosilicijumova kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 10193-36-9 DaY
PubChem[1][2] 14942 DaY
ChemSpider[3] 14236 DaY
EINECS broj 233-477-0
ChEBI 266​75
Gmelin Referenca 2009
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula H4O4Si
Molarna masa 96.11 g mol−1
pKa 9.84, 13.2
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Ortouljena kiselina

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
Godišnja prosečna morska površina silicijumove kiselina. Podaci su uzeti iz Atlasa svetskih okeana 2005.

Silicijumova kiselina se može formirati zakišeljavanjem silikatnih soli (kao što je natrijum silikat) u vodenom rastvoru. Kad se zagrevaju one gube vodu i formiraju silikagel, aktivnu formu silicijum dioksida.

U okeanima, silicijum prvenstveno postoji kao ortosilicijumska kiselina (H4SiO4), i njen biogeohemijski ciklus je regulisan grupom algi poznatih kao diatomi.[6][7] Te alge polimerizuju silicijumovu kiselinu do takozvane biogene silike, od koje su formirani njihovi ćelijski zidovi (frustule).

Istraživanja korelacije aluminijuma i Alchajmerove bolesti zadnjih godina koriste silicijumovu kiselinu u pićima.[8][9][10] Silicijumova kiselina ima sposobnost umanjivanja unosa aluminijuma u probavnom sistemu, a i pomaže renalnu ekskreciju aluminijuma.

Reference

uredi
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. N. N. Greenwood, A. Earnshaw, Chemistry of the Elements, 2nd ed., Butterworth-Heinemann, Oxford, UK, 1997.
  5. R. K. Iler, The Chemistry of Silica, Wiley, New York, 1979.
  6. Siever, R. (1991). Silica in the oceans: biological-geological interplay. In: Schneider, S. H., Boston, P. H. (eds.), Scientists On Gaia, The MIT Press, Cambridge MA, USA, pp. 287-295.
  7. Treguer, P., Nelson, D. M., Van Bennekom, A. J., DeMaster, D. J., Leynaert, A. and Queguiner, B. (1995). The silica balance in the world ocean: A reestimate. Science 268, 375-379.
  8. Exley C, Korchazhkina O, Job D, Strekopytov S, Polwart A, Crome P (2006). „Non-invasive therapy to reduce the body burden of aluminium in Alzheimer's disease”. J. Alzheimers Dis. 10 (1): 17–24; discussion 29–31. PMID 16988476. 
  9. González-Muñoz MJ, Peña A, Meseguer I (2008). „Role of beer as a possible protective factor in preventing Alzheimer's disease”. Food Chem. Toxicol. 46 (1): 49–56. DOI:10.1016/j.fct.2007.06.036. PMID 17697731. 
  10. Gonzalez-Muñoz MJ, Meseguer I, Sanchez-Reus MI i dr.. (2008). „Beer consumption reduces cerebral oxidation caused by aluminum toxicity by normalizing gene expression of tumor necrotic factor alpha and several antioxidant enzymes”. Food Chem. Toxicol. 46 (3): 1111–8. DOI:10.1016/j.fct.2007.11.006. PMID 18096288.