Fitzroy MacLean
Sir Fitzroy MacLean (izgovor: Ficroj Maklin ili Ficroj Meklejn; 11 mart 1911 – 15 jun 1996) je čuveni škotski vojnik, pisac i političar. Bio je šef britanske vojne misije kod jugoslavenskih partizana.
| Fitzroy Maclean | |
|---|---|
.png) Fitzroy MacLean | |
| Mesto rođenja | Kairo Egipatski kedivat |
| Datum smrti | 15. 6. 1996. (85 godina) |
| Mesto smrti | Hertford Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Škola | Koledž Iton |
Neki veruju da je on poslužio kao uzor za lik Jamesa Bonda.[1][2]
Predratna biografija
urediPre rata, pod imenom Safford Cripps je radio u britanskoj ambasadi u Moskvi.[3]
Drugi svetski rat u Jugoslaviji
uredi
Ficroj Meklejn je bio Čerčilov prijatelj i čovek od poverenja kojeg je Čerčil sa samo 36 godina unaprijedio u brigadnog generala, i uputio u Jugoslaviju "da otkrije ko ubija najviše Nemaca da bi im pomogli da ih ubijaju još više".[4] Brigadir Ficroj Meklin je u drugom svetskom ratu od 1943. godine bio šef britanske vojne misije kod Vrhovnog štaba NOV i POJ. Iako su Čerčilove simpatije inicijalno bile na strani Mihailovića i jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu, britanska obaveštajna služba je došla do zaključka da se u Jugoslaviji partizani mnogo ozbiljnije bore protiv fašista nego četnici, nakon čega su Saveznici počeli da ih pomažu.
Usmeno sam (g. Idnu) ponovio moje glavne zaključke: da je partizanski pokret od neshvatljivo većeg značaja no što se to smatra izvan Jugoslavije; da njime sasvim nedvosmisleno rukovode komunisti i da je čvrsto orijentisan ka Moskvi; da je kao pokret otpora veoma efikasan i da se njegova efikasnost može znatno povećati uz savezničku pomoć; ali, nezavisno od toga da li ćemo im pružiti pomoć ili ne, Tito i njegovi sledbenici imaće odlučujući uticaj u Jugoslaviji posle oslobođenja.[5]
Fitzroy MacLean je zajedno sa partizanima bio na raznim ratištima širom Jugoslavije. Između ostalog, sa članovima svoje misije, stigao je u Beograd u toku operacija za njegovo oslobađanje 1944. 6. 1. 1945. maršal Jugoslavije Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin su sklopili sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga. Ficroj Meklejn je gajio jaku emotivnu vezu sa Crnom Gorom, o čemu je jednom prilikom rekao: „Ako bih se ikada ponovo rodio, pored Škotske, želio bih da živim i u Crnoj Gori, i da me najtežim trenucima života brane Crnogorci”.[1]
Svoja sećanja iz Drugog svetskog rata sa područja bivše Jugoslavije objavio je u knjizi Rat na Balkanu.[6] Napisao je i nekoliko djela o Titu. Posljednja knjiga o jugoslovenskom lideru, „Ilustrovana biografija predsjednika Tita”, objavljena godinu dana poslije Titove smrti.
Macleanovi memoari
urediO Titu
urediTita opisuje kao nezavisnog vođu, potpuno različitog od komunista koje je upoznao SSSR-u, koji ne misle svojom glavom:
Jedno sam odmah uočio — Titovu spremnost da bilo koje pitanje svestrano razmotri i, ako je potrebno, da na licu mesta donese odluku. Izgledao je sasvim siguran u sebe; čovek koji odlučuje, a ne potčinjeni. Naići na ovakvu uverenost i nezavisnost u komunista, predstavljalo je za mene novo iskustvo.[7]
Tito je reagovao podjednako oštro na sve ono što bi se, u najširem mogućem smislu, moglo smatrati kao omalovažavanje nacionalnog dostojanstva Jugoslavije. Ovaj nacionalni ponos, palo mi je u oči, bila je neočekivana odlika čoveka za kojeg se činilo da će kao komunist biti na prvom mestu veran jednoj stranoj sili, Sovjetskom Savezu.[8]
A da li će vaša nova Jugoslavija biti nezavisna država ili deo Sovjetskog Saveza? — upitao sam. On nije odmah odgovorio. Zatim reče: — Morate imati na umu da su žrtve koje dajemo u ovoj borbi, žrtve za našu nezavisnost. Stotine hiljada Jugoslovena, muškaraca, žena i dece, izdržalo je mučenja i našlo smrt. Ogromna područja naše zemlje su razrušena. Ne smete misliti da ćemo tako lako odbaciti ono što smo postigli po ovakvu cenu.[7]
O četnicima i partizanima
urediMacLean, kao britanski oficir za vezu na terenu, svedoči da su se partizani daleko efikasnije borili protiv Nemaca od četnika, koji se uglavnom nisu borili:
Moja je misija vojnog karaktera; rečeno mi je da politika spada u drugi plan; najvažnije je bilo ko se bori protiv Nemaca. U to nije bilo nikakve sumnje. Partizani, ma kakva bila njihova politika, borili su se protiv njih i to izuzetno uspešno, a četnici, ma kako gledali na njihove motive, uglavnom se nisu borili ili su se, pak, borili zajedno s Nemcima protiv svojih sopstvenih zemljaka.[8]
Mi smo dobijali, kako je izgledalo, malo ili ništa zauzvrat za oružje što smo bacali četnicima, koje su količinski do sada mnogo više dobili od nas no partizani. U stvari, do sada su ga koristili protiv partizana, koji su se borili protiv Nemaca, i oni su smetali, a nikako doprinosili ratnim naporima. Prema tome, bilo bi logično, iz čisto vojnih razloga, da prestanemo da snabdevamo četnike i da sve raspoloživo oružje i svu opremu šaljemo partizanima.[8]
O Čerčilu
urediSada sam istakao g. Čerčilu i druge pojedinosti koje sam već izneo u svom izveštaju. Naime, po mom mišljenju, partizani će, bilo da im pomažemo ili ne, predstavljati odlučujući politički činilac u Jugoslaviji posle rata; da su Tito i drugi rukovodioci pokreta otvoreni i zakleti komunisti, i da će politički sistem koji uspostave neizbežno biti na sovjetskoj liniji i, po svoj prilici, veoma okrenut Sovjetskom Savezu.
Odgovor predsednika vlade razbio je sve moje sumnje.
— Da li nameravate — upitao me — da živite u Jugoslaviji posle rata?
— Ne, gospodine — odgovorih.
— Ni ja — reče. — A pošto je takav slučaj, ukoliko se manje vi i ja brinemo kakvu će vladu oni uspostaviti, utoliko bolje. To moraju sami da odluće. Ono što nas zanima je to, ko od njih nanosi više štete Nemcima?[9]
Izvori
uredi- ↑ 1,0 1,1 Ledi Veronika Meklejn, supruga čuvenog generala Ficroja Meklejna, posjetila Crnu Goru
- ↑ „Sir Fitzroy '007' Maclean's James Bond books sell for £26,000 - Lyon & Turnbull”. Lyonandturnbull.com. 3 September 2008. Arhivirano iz originala na datum 2010-10-07. Pristupljeno 8 February 2010.
- ↑ „Nikola Živković, Srbi u Ratnom dnevniku Vrhovne komande Vermahta”. Arhivirano iz originala na datum 2016-08-03. Pristupljeno 2012-11-13.
- ↑ Maclean, F: Eastern Approaches, page 287. Time Life Books (1980). "simply to find out who was killing the most Germans and suggest means by which we could help them to kill more."
- ↑ Fitzroy Maclean - Rat Na Balkanu - Glava Viii - Spoljni Svet
- ↑ Oslobođenje Beograda: Naši tragični, slavni i veliki dani
- ↑ 7,0 7,1 Rat na Balkanu, glava II - ORUŽJE I ČOVEK
- ↑ 8,0 8,1 8,2 Rat na Balkanu, glava III - Orijentacija
- ↑ Rat na Balkanu, glava IX - Prekretnica
