1,3-Benzodioksol

1,3-Benzodioksol
Kekulé, skeletal formula of 1,3-benzodioxole	Ball and stick model of 1,3-benzodioxole
Identifikacija
CAS registarski broj	274-09-9
PubChem	9229
ChemSpider	13881169
EINECS broj	205-992-0
UN broj	1993
MeSH	1,3-Benzodioxole
ChEBI	38732
RTECS registarski broj toksičnosti	DA5600000
Bajlštajn	115506
Jmol-3D slike	Slika 1; Slika 2
SMILES
	C1Oc2ccccc2O1 C1OC2=C(O1)C=CC=C2
InChI
	InChI=1S/C7H6O2/c1-2-4-7-6(3-1)8-5-9-7/h1-4H,5H2 ; Kod: FTNJQNQLEGKTGD-UHFFFAOYSA-N InChI=1/C7H6O2/c1-2-4-7-6(3-1)8-5-9-7/h1-4H,5H2; Kod: FTNJQNQLEGKTGD-UHFFFAOYAV
Svojstva
Molekulska formula	C7H6O2
Molarna masa	122.12 g mol−1
Gustina	1,064 g cm-3
Tačka ključanja	173 °C, 446 K, 343 °F
log P	2,08
Napon pare	1,6 kPa
Termohemija
Std entalpija; sagorevanja ΔcHo298	-3,428 MJ mol-1
Opasnost
EU-klasifikacija	Xn
NFPA 704	2 1 0
R-oznake	R20/22
S-oznake	S22, S24/25
Tačka paljenja	61 °C
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

1,3-Benzodioksol je u hemiji, a posebno u organskoj hemiji, aromatična funkcionalna grupa.^[4]^[5] 1,3-Benzodioksol se koristi u detekciji gemoloških stimulanata. On je prekurzor parfema, insekticida i lekova, npr. on se koristi u sintezi safrola.

Vidi još uredi

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
↑ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.