Dijabaz je izlivna i žična stena gabro grupe. Ova stena nastala je najčešće u okviru spilit-keratofirskih asocijacija.

Dijabazi su tamnozelene do crne boje, lučeni kuglasto ili pločasto. Struktura je ofitska, a tekstura masivna ili mandolasta. Javljaju se u vidu manjih masa nepravilnog oblika, u vidu ploča ili silova, i u vidu žica različite debljine.

Izgrađeni su od bazičnog plagioklasa, koji se javlja u međusobno izukrštanim pritkama gde su međuprostori zapunjeni monokliničnim piroksenom (ofitska struktura).

U ovim stenama mogu se još javiti: olivin (olivinski dijabaz), hornblenda, biotit i kvarc (kvarcdijabaz). Od sporednih sastojaka u ovim stenama redovan je ilmenit, sreću se magnetit i apatit. Sekundarnih minerala ima mnogo, s obzirom da ove stene uglavnom nastaju u submarinskim uslovima. Bojeni minerali su hloritisani, kalcitisani, epidotisani. Plagioklas je sosiritisan i kalcitisan, ilmenit pretvoren u leukoksen. Takva stena dobija zelenu boju, zbog čega se u literaturi dijabazi i srodne stene nazivaju zelene stene ili grinštajn.

Vrednost dijabaza kao građevinskog materijala je promenljiva. Kada su sveži upotrebljavaju se za izradu spomenika, pa čak i kao dekorativni kamen. Međutim, izmenjeni su loš građevinski materijal.

Najveća količina dijabaza kod nas formirana je u mezozoiku (srednja jura), a cela jedna vulkanogeno-sedimentna formacija, u kojoj su dijabazi osnovne stene, nazvana je dijabaz-rožnačka formacija (što je stari naziv, sadašnji naziv ove formacije je ofiolitski melanž).

Povezano

uredi

Literatura

uredi
  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka