Wikipedija

Dekstrometorfan

Dekstrometorfan (DXM ili DM) je antitusivni lek (supresant kašlja). On je jedan od aktivnih sastojaka mnogih na-slobodno lekova za prehladu i kašalj, kao što su Robitusin, NyQuil, Dimetap, Vicks, Koricidin, Tusin, Delsim, i drugih, što obuhvata generičke lekove. Dekstrometorfan ima i niz drugih medicinskih primena, od olakšavanja bola do psiholoških primena. On se prodaje u obliku sirupa, tableta, sprejeva, i bombona za grlo. U čistom obliku, dekstrometorfan je beli prah.[7]

Dekstrometorfan
(IUPAC) ime
(+)-3-methoxy-17-methyl-(9α,13α,14α)-morphinan
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 125-71-3
ATC kod R05DA09
PubChem[1][2] 15978238
DrugBank APRD00655
ChemSpider[3] 13109865
UNII 7355X3ROTS DaY
KEGG[4] D03742 DaY
ChEMBL[5] CHEMBL52440 DaY
Hemijski podaci
Formula C18H25NO 
Mol. masa 271.4 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Fizički podaci
Tačka topljenja 111 °C (232 °F)
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost 11%[6]
Metabolizam Hepatički, enzimi: glavni CYP2D6, u manjoj meri CYP3A4, i CYP3A5
Poluvreme eliminacije 1.4–3.9 časova
Izlučivanje Renalno
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća A(AU) C(US)
Pravni status Apoteka (S2) (AU) OTC (SAD)
Način primene Oralno

DXM takođe ima rekreacionu primenu. U dozama koje prekoračuju dozvoljene maksimalne doze, dekstrometorfan deluje kao disocijativni halucinogen. Njegov mehanizam akcije se ispoljava putem višestrukih efekata, koji obuhvataju neselektivnu inhibiciju preuzimanja serotonina[8], agonizam sigma-1 receptora[9][10], i dejstvo njegovog glavnog metabolita dekstrorfana kao antagonist NMDA receptora, što proizvodi efekte slične kontrolisanim supstancama: ketamin i fenciklidin (PCP),[11] kao i aktivnog metabolita 3-metoksimorfinana koji proizvodi anestetičke efekte kod pacova sa potencijom većom od dekstrorfana a manjom od dekstrometorfana.[12]

Nuspojave uredi

Nuspojave dekstrometorfana obuhvataju:[13]

2

Dekstrometorfan takođe može da prouzrokuje druge gastrointestinalne poremećaje. Za dekstrometorfan se mislilo da izaziva neurotoksičnost antagonista NMDA receptora kad se dozira intravenski, međutim to nije bilo potvrđeno, delom kao posledica nedovoljnog obima istraživanja na ljudima. Testovi su izvršeni na pacovima, koji su dozirani sa 50 mg i više svaki dan u trajanja do jednog meseca. Neurotoksične promene, kao što je vacuolacija, su zapažene u posteriornom cingulatu i retrosplenijalnim korteksima pacova tretiranih sa drugim NMDA antagonistima, kao što je PCP, ali ne sa dekstrometorfanom.[15][16] U nekim retkim dokumentovanim slučajevima, dekstrometorfan je proizveo psihološku zavisnost kod nekih ljudi koji su ga koristili recreaciono. Međutim, on ne proizvodi fizičku adikciju, prema WHO komitetu za zavisnost lekova.[17]

Literatura uredi

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ↑ Kukanich, B.; Papich, M. G. (2004). „Plasma profile and pharmacokinetics of dextromethorphan after intravenous and oral administration in healthy dogs”. Journal of Veterinary Pharmacology and Therapeutics 27 (5): 337–41. DOI:10.1111/j.1365-2885.2004.00608.x. PMID 15500572. 
  7. ↑ „Reference Tables: Description and Solubility - D”. Pristupljeno 6. 5. 2011. 
  8. ↑ Schwartz AR, Pizon AF, Brooks DE (September 2008). „Dextromethorphan-induced serotonin syndrome”. Clinical Toxicology (Philadelphia, Pa.) 46 (8): 771–3. PMID 19238739. 
  9. ↑ Shin EJ, Nah SY, Chae JS, Bing G, Shin SW, Yen TP, Baek IH, Kim WK, Maurice T, Nabeshima T, Kim HC (May 2007). „Dextromethorphan attenuates trimethyltin-induced neurotoxicity via sigma1 receptor activation in rats”. Neurochemistry International 50 (6): 791–9. DOI:10.1016/j.neuint.2007.01.008. PMID 17386960. Pristupljeno 2011-05-06. 
  10. ↑ Shin EJ, Nah SY, Kim WK, Ko KH, Jhoo WK, Lim YK, Cha JY, Chen CF, Kim HC (April 2005). „The dextromethorphan analog dimemorfan attenuates kainate-induced seizures via sigma1 receptor activation: comparison with the effects of dextromethorphan”. British Journal of Pharmacology 144 (7): 908–18. DOI:10.1038/sj.bjp.0705998. PMC 1576070. PMID 15723099. Pristupljeno 2011-05-06. 
  11. ↑ „Dextromethorphan”. Drugs and Chemicals of Concern. Drug Enforcement Administration. August 2010. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-21. Pristupljeno 2014-04-05. 
  12. ↑ Hou, C; Tzeng, J; Chen, Y; Lin, C; Lin, M; Tu, C; Wang, J (2006). „Dextromethorphan, 3-methoxymorphinan, and dextrorphan have local anaesthetic effect on sciatic nerve blockade in rats”. European Journal of Pharmacology 544 (1-3): 10–6. DOI:10.1016/j.ejphar.2006.06.013. PMID 16844109. 
  13. ↑ „Dextromethorphan”. NHTSA. Arhivirano iz originala na datum 2008-08-01. Pristupljeno 2014-04-05. 
  14. ↑ „Child deaths lead to FDA hearing on cough, cold meds - CNN.com”. CNN. 17. 10. 2007.. 
  15. ↑ Olney, J.; Labruyere, J; Price, M. (1989). „Pathological changes induced in cerebrocortical neurons by phencyclidine and related drugs”. Science 244 (4910): 1360–2. DOI:10.1126/science.2660263. PMID 2660263. 
  16. ↑ Carliss, R; Radovsky, A; Chengelis, C; Oneill, T; Shuey, D (2007). „Oral administration of dextromethorphan does not produce neuronal vacuolation in the rat brain”. NeuroToxicology 28 (4): 813–8. DOI:10.1016/j.neuro.2007.03.009. PMID 17573115. 
  17. ↑ WHO Expert Committee on Drug Dependence (1970) (PDF). Seventeenth Report. World Health Organization. Pristupljeno 2008-12-29. 

Spoljašnje veze uredi

  Portal Medicina
  Portal Hemija
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Dekstrometorfan&oldid=41487236