De la Gardijev pohod

De la Gardijev pohod (švedski: De la Gardieska fälttåget) je švedska vojna intervencija vođena od 1609. do 1610. pod komandom Jakoba De la Gardie na tlu Rusije u svrhu pomoći caru Vasiliju IV. da se održi na vlasti, u periodu znanom kao vrijeme nevolja, kad se s jedne strane odigravala poljsko-litavska intervencija (Poljsko-ruski rat) i pobuna Lažnog Dimitrija II.[1] Na kraju se ta pomoć pretvorila u potpunu suprotnost – okupaciju velikog dijela ruskog sjeverozapada.

De la Gardijev pohod
Segment Poljsko-ruskog rata (1605–1618)
Скопин-Шуйский встречает Делагарди близ Новгорода.jpg
Susret vojski Jakoba De la Gardie i Mihajla Skopina-Šujskog kod Novgoroda
Datum 1609. - 1610.
Lokacija Rusija
Sukobljene strane
Rusija Rusko Carstvo Švedska Kraljevina Švedska Chorągiew królewska króla Zygmunta III Wazy.svg Poljsko-Litavska Unija
Komandanti i vođe
Mihajlo Skopin-Šujski Jakob De la Gardie
Evert Horn af Kanckas
Stanislav Zolkievski

PozadinaUredi

Švedski kralj Karl IX je još 1607. poslao je četiri pisma ruskom caru Vasiliju IV. upozaravajući ga na komplot koji protiv njega vodi Poljsko-Litavska Unija i Vatikan.[1]

Vasilije IV. isprva tome nije vjerovao, ali je napokon odlučio poslati bojara Mihajla Skopin-Šujskog u strogoj tajnosti na pregovore sa Šveđanima. On se 1608. sastao sa Magnusom Mortenssonom i načelno dogovorio da Kraljevina Švedska pošalje kao pomoć 5 000 vojnika.[1]

Službeno je dogovor o vojnoj pomoći zaključen (i potpisan) 23. februara 1609. u Viborgu.[1]

Švedska se obavezala poslati kontigent od 5.000 najamnika (Šveđana, Nijemaca, Holanđana, Livonaca, Estonaca, Latvijaca) od toga 2.000 konjanika i 3.000 pješadinaca s punom vojnom opremom.[1]

Ruski car Vasilije IV. obavezao se da će zauzvat Kraljevini Švedskoj prepustiti Korelu (Priozersk) sa okolicom.[1]

Tok kampanjeUredi

Ruske snage vodio je Mihajlo Skopin-Šujski a švedske De la Gardie i Evert Horn, dvije vojske spojile su se kod Novgoroda krajem 1609. i od tamo krenule na marš prema Moskvi. Usput su oslobodili brojne gradove, razbili poljsko-litavsku opsadu Larve Svetog Trojstva u Sergijev Posadu i razbili vojsku pretendenta na tron Lažnog Dimitrija II u selu Tušino pored Moskve, gdje je bio njegov dvor.

U Moskvu su stigli početkom 1610. i slomili svaki oblik otpora protiv cara i preuzelu kontrolu nad gradom. Tu se desilo trovanje Mihajla Skopin-Šujskog, pa je zapovjedništvo nad njegovim trupama preuzeo njegov ujak i rival Dimitrij Šujski

U junu 1610. De la Gardie i Dimitrij Šujski krenuli su iz Moskve razbiti opsadu Smolenska koju je vodio poljski hetman Stanislav Zolkievski. On ih je sačekao ujutro 24. juna 1610. kod sela Klušino (Bitka kod Klušine) i teško porazio.[1]

Razlog za taj poraz s jedne strane bila je nesposobnost Dimitrija Šujskog, ali i iznenadni prelaz dobrog dijela švedskih najamnika na protivničku stranu.[1]

Taj poraz drastično je promjenio daljni odnos švedskih intervenističkih snaga, koje su se dotad držale dogovora[1], ali su odtad počeli ratovati za svoj račun. Pa je vojska De la Gardie, koristeći rusku razjedinjenost i kaotično stanje zauzela Kareliju, Ingriju i cijelu obalu Finskog zaljeva.

Zbog tog se pohod De la Gardie može smatrati i uvodom u Ingrijski rat.

IzvoriUredi

Vanjske vezeUredi