Prolin

L-prolin
	Prolin
Drugi nazivi	Pirolidin-2-karboksilna kiselina
Identifikacija
Abrevijacija	Pro, P
CAS registarski broj	609-36-9 , ; 147-85-3 (L-izomer); 344-25-2 (D-izomer)
PubChem	614
ChemSpider	594
EC-broj	210-189-3
MeSH	Proline
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	OC(=O)[C@@H]1CCCN1
InChI
	InChI=1/C5H9NO2/c7-5(8)4-2-1-3-6-4/h4,6H,1-3H2,(H,7,8)
Svojstva
Molekulska formula	C5H9NO2
Molarna masa	115.13 g mol−1
Agregatno stanje	Bezbojni kristali, higroskopni
Tačka topljenja	205 °C (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	rastvoran je
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Prolin (Pro, P) je neesencijalna aminokiselina.

Biosinteza

Biosinteza počinje fosforilacijom i redukcijom karboksilnog postraničnog lanca glutamata. Proizvod reakcije glutamat gama-semialdehid, spontano ciklizuje u neenzimskoj reakciji kojom nastaje delta1-pirolin-5-karboksilat. Redukcijom ovog međuprodukta nastaje prolin.^[4]^[5]

Kod sisara biosinteza se može odvijati i na drugi način kroz ciklus ureje. U ovom putu arginin služi kao prvi međuproizvod koji prelazi u ornitin. Iz ornitina i alfa-ketoglutarata uz pomoć enzima ornitin alfa-aminotransferaze nastaje glutamat gama semialdehid.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Darinka Koraćević, Gordana Bjelaković, Vidosava Đorđević. Biohemija. savremena administracija. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.