Apatija
Apatija (grčki: απάθεια apatheia) ili bestrašće, ravnodušnost, je psihičko stanje bez strasti i afekata, karakterisano neuzbuđenošću i nezainteresovanošću. Apatija se, s jedne strane, smatra željenim "filozofskim mirom"[1], a s druge, "gubitkom zainteresovanosti za svet oko sebe i sopstvenu sudbinu", radi čega se neretko preduzimaju i psihijatrijska lečenja[2].
Apatija u filozofiji uredi
U filozofiji, apatija je odsustvo bilo kakvog duševnog uzbuđenja, stanje unutarnje duševne smirenosti.[3] Apatija se naročito vrednuje u onim etičkim sistemima (hinduizam, budizam, stoicizam, hrišćanstvo) koji na želju i svetovne interese gledaju kao na nešto nisko i nedostojno.[4]
Kod kinika je apatija značila duševni mir[1]. U filozofiji stoika, ne posedovati pathe znači ne posedovati osećanja zasnovana na pogrešnim verovanjima da je neki predmet dovoljno važan da bi konkurisao vrlini.[4] Tako da apatija ne predstavlja nedostatak osećanja uopšte, već nedostatak onih osećanja koja čoveka navode da vrlini uskrati njenu pravu ulogu. Apatija za stoike predstavlja najveće dobro jer znači oslobođenje od afekata i ravnodušnost prema svim osetilnim ugodama i neugodama.[5] Vrlina je mudraca u tome što umom može poznati štetnost afekata i savladati ih, a poročnost "budalastog" u tome što kod njega strasti dominiraju nad umom.[3] U stanju bestrašća mudrac ništa ne treba, jer je umom nadvladao sve požude koje bi ga mogle odvesti u stanje strašća (pathos). Apatija je, prema mišljenju stoika i kinika, cilj vlastitog uzdizanja i samoodgoja. Čovek treba postati ravnodušan prema vanjskim događanjima kao i prema ugodnom i neugodnom doživljaju u svakodnevnim susretima s ljudima, a posledica toga je srećan i blažen život.[1] U filozotiji skeptika apatija je stanje u kojem se suzdržavamo od svakog suda.[5]
Poput nekih ranijih filozofa, i Kant je apatiju smatrao naročito vrsnom. Za njega, blaženstvo je stanje „potpune nezavisnosti od sklonosti i želja“, i ova sloboda je istovremeno i vrlina sama po sebi i preduslov za ostale vrline.[4]
Apatija u religiji uredi
U hrišćanstvu se bestrašće (odnosno apatija) vrednuje kao vrhunska vrlina, odnosno ono što omogućuje vrline. Jovan Lestvičnik kaže: "Zvezde su lepota nebeskog svoda, a ukras bestrašća - vrline." On bestrasnim naziva čoveka koji je "um uzdigao iznad svega stvorenog, koji je sva čula pokorio umu a dušu svoju predstavio Gospodu"[6]. Tako, hrišćanskom poimanju, bestrašće ne znači samo odsustvo zainteresovanosti za stvoreni svet, već aktivnu ljubav prema Bogu. U asketskoj tradiciji svet se poistovećuje sa strastima, pa veliki hrišćanski asketa Isak Sirin rečju i delom poručuje "smrt svetu". Maksim Ispovednik strasti vidi kao prepreke na putu bogopoznanja, govoreći da: "bestrašće rađa rasuđivanje, a znanje - ljubav prema Bogu".[7] Međutim, i iz Crkve upozoravaju da "bestrašće pre vremena je opasno", izvan monaških tradicija, i u uslovima porodičnog života.[8]
Apatija u psihologiji uredi
Apatija se u psihologiji definiše kao "odsustvo osećanja u uslovima kada bi ona bila prirodna"[2], odnosno kao poptuna nezainteresovanost za svet oko sebe. Stoga se ona posmatra kao nepoželjan, pa čak i abnormalan fenomen, koji je potrebno lečiti. Termin se apatija upotrebljava i kao oznaka stanja u nekim duševnim bolestima kao što su melanholija i depresivna psihoza.
Apatija u politici uredi
Apatija se u politici ispoljava kao nezainteresovanost birača za ponuđene političke opcije, neizlazak na izbore i uošte, uzdržavanje od bilo kakve političke aktivnosti. Od strane političkih analitičara se često tumači kao nepoželjno stanje, odnosno kao nezainteresovanost naroda za sopstvenu sudbinu. Međutim, i ovde postoje drukčija tumačenja koja tvrde da "apstinencija od izbora ne mora označavati političku apatiju".[9]
Vidi još uredi
Napomene uredi
- ↑ 1,0 1,1 1,2 Apatija, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ 2,0 2,1 „Apatija, psihoterapija”. Arhivirano iz originala na datum 2010-01-09. Pristupljeno 2010-01-29.
- ↑ 3,0 3,1 Apatija, Branko Pavlović, Filozofski rečnik (odrednica apatija), Plato, Beograd, 1997.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Apatija, Oksfordski filozofski rečnik, Sajmon Blekburn, Svetovi, Novi Sad, 1999. ISBN 86-7047-303-8
- ↑ 5,0 5,1 Apatija, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.
- ↑ „Jovan Lestvičnik, Lestvica”. Arhivirano iz originala na datum 2008-05-26. Pristupljeno 2010-01-29.
- ↑ „Maksim Ispovednik, Stoslovi ljubavi”. Arhivirano iz originala na datum 2009-01-06. Pristupljeno 2010-01-29.
- ↑ Ignjatije Brjančaninov, Pravilan odnos prema strastima
- ↑ Apstinencija nije apatija[mrtav link]