Isak Sirin
Isaak Sirin (ili Izak Ninivski; oko 620; † oko 700) bio je arapski hrišćanski asketa, teolog i mistik iz 7. veka.
| Sveti Isak Sirin | |
|---|---|
 | |
| Rođen | oko 620, područje Katara |
| Preminuo | oko 700, manastir Šabor |
| Poštuje se u | Asirijska crkva istoka, Pravoslavna crkva |
| Praznik | 28. januara po julijanskom, 10. februara po gregorijanskom kalendaru. |
| Sporno | Katolička crkva ga smatra za nestorijanca. |
 Category:Sveci
| |
Život uredi
Isaak je rođen u arapskoj porodici, na području Katara, na zapadnoj obali persijskog zaliva.[1] Kao mlad, zajedno sa bratom je otišao u manastir svetog Matije (Mar Mataj) u Beit Katraji (današnji Kurdistan), gde se zamonašio.[2] Bio je pripadnik Asirske crkve Istoka, koju često nazivaju nestorijanskom.[3] Stekavši dobar glas u manastiru, privukao je pažnju katolikosa Đorđa I (660-680), koji je oko 670. godine posetio Beit Katraju i rukopoložio ga za episkopa grada Ninive na reci Tigar (u današnjem Iraku).[4]
Međutim, nakon samo pet meseci, Isaak je ostavio episkopstvo iz "razloga poznatih Bogu".[5] Prema crkvenom predanju, to se desilo nakon što su mu došla dva hrišćanina, zajmodavac i dužnik. Jedan je tražio da mu se odmah vrati dug, a drugi da mu se da još vremena. Međutim, zajmodavac je odgovorio: "Ako mi odmah ne vrati dug, predaću ga sudu". Isaak mu je na to rekao: "Jevanđelska zapovest ti nalaže da uopšte ne tražiš svoje od onoga koji ti je uzeo. Utoliko pre treba da pokažeš velikodušnost prema onome koji je obećao da će ti uskoro vratiti dug". Ovaj čovek je, pak, odgovorio: "Ostavi ti sada jevanđelsku zapovest". I više nije hteo ništa da čuje. Tada je episkop rekao u sebi: "Ako se oni ne povinuju jevanđelskim zapovestima gospodnjim, šta bih ja još ovde radio".[6] Ostavivši episkopstvo, povukao se u usamljeništvo na planinu Matut, u oblasti Huzistana (jugozapadni Iran), gde se posvetio sozercanju i mističkom istupanju, odnosno ekstazi.[3]
Pod stare dane, otišao je da živi u pustinjskom manastiru Raban Šabur.[7] Jeo je samo tri kriške hleba nedeljno, i malo povrća.[2] U manastiru je izučavao Sveto pismo i pisao o hrišćanskoj askezi i duhovnosti. Bog kao ljubav je centralna ideja njegove teologije. Božja ljubav je glavni razlog stvaranja sveta i pokretačka sila svega.[3] NJegova teologija sadrži i neoplatonske misli, koje je verovatno stekao iz studija Dionisija Areopagita. Napisao je mnoga dela, od kojih je do nas došlo oko stotinu beseda o duhovnom životu i podvižništvu, pisanih uglavnom iz sopstvenog iskustva. NJegove knjige su rano prevedene iz sirijskog na druge jezike (arapski, etiopski, grčki i latinski) i već vekovima su veoma uticajne u monaškim krugovima. Reči Isaka Sirina inspirisale su i časopis kalifornijskih monaha Smrt svetu iz 1990-ih godina.
Zbog silnog čitanja i pisanja oslepeo je pred kraj života. Umro je u dubokoj starosti u manastiru Šabor, gde je i sahranjen koncem VII veka. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 28. januara po julijanskom, a 10. februara po gregorijanskom kalendaru.
Izreke uredi
"Bez udaljavanja od sveta niko ne može da se približi Bogu. Udaljavanjem ne nazivam preseljenje telom, već odstranjenje od svetskih dela. Vrlina udaljavanja od sveta se sastoji u tome da se um ne bavi svetom."
"Svet je opšte ime koje obuhvata ono što zovemo strastima. Kada hoćemo da imenujemo sve strasti zajedno, mi koristimo reč svet, a kada hoćemo da ih razlikujemo po vrstama, mi ih nazivamo strastima."
"Ono što se duboko spojilo sa tvojom dušom smatraj svojim imanjem ne samo u ovom veku."
"Kada na jednu stranu položiš sva ostala podvižnička dela, a na drugu ćutanje, naći ćeš da će ono pretegnuti na vagi."
"Smirenje i bez podviga mnoga pregrešenja čini oprostivim; a bez smirenja i podvizi su beskorisni, pa nam čak pripremaju mnogo toga lošeg."
"Smirenoumni se nikada ne zaustavlja da pogleda na skupove, na narodne zborove, na gužvu, metež i razuzdanost. On ne obraća pažnju na reči, besede, viku i rasejanost čula. On ne želi da ima mnogo niti da je neprestano u poslovima, već žudi za slobodnim vremenom, slobodnim od briga i pomisli. ... Stoga se smirenoumni čuva od svega prekomernog. Tako je on uvek u tišini, u pokoju, u miru, u skromnosti, u pobožnosti."
"Zaista je čist srcem onaj koji sve ljude vidi dobrima i kome niko ne izgleda nečist i oskrnavljen."
"Svetlost pokazuje stvarnost stvari i umnožava se i umanjuje se srazmerno s načinom života" (Podvižničke besede, beseda 18).
"Kao što senka sledi za telom, isto tako za smirenoumljem sledi milost Božja" (Beseda 19, str. 98)
Približavajući se svojoj postelji reci: "Može biti da ćeš mi ove noći biti grob. I ne znam da li će na mene ove noći umesto privremenog sna naići večni budući san".
Izvori uredi
- ↑ http://orthodoxwiki.org/Isaac_of_Syria
- ↑ 2,0 2,1 http://www.isaacthesyrian.com/biography.html
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2008-08-07. Pristupljeno 2008-04-28.
- ↑ http://www.newadvent.org/cathen/08176a.htm
- ↑ http://www.catholicpeacefellowship.org/nextpage.asp?m=2188
- ↑ Dobrotoljublje, Isaak Sirin
- ↑ Ohridski prolog, Isaak Sirin
Eksterni linkovi uredi
- ((sr)) Isaak Sirin (Dobrotoljublje)
- ((sr)) Isaak Sirin (Ohridski prolog)
- ((en)) Isaac of Syria (Orthodox wiki)
- ((en)) Isaac of Nineveh (Katolička enciklopedija)
- ((en)) St. Isaac of Nineveh (Catholic Peace Fellowship)
- ((en)) Isaac The Syrian (Sajt posvećen Isaku Sirinu)
- ((en)) St Hilarion Alfeyev, Isaac Of Nineveh And Syrian Mysticism Arhivirano 2008-03-04 na Wayback Machine-u
- ((sr)) Dve besede Isaka Sirina
- ((sr)) Isaak Sirin, Podvižničke pouke
- ((sr)) Justin Ćelijski, Gnoseologija svetog Isaaka Sirina