Đorđe Kosmajac
Đorđe Kosmajac (1903–1942) je bio predratni policijski agent, pripadnik fašističke organizacije Zbor, upamćen po mučenju komunista u zloglasnom beogradskom zatvoru Glavnjača.
Nakon okupacije Beograda se stavio u službu Nemaca i postao zamenik upravnika koncentracionog logora Banjica.
Ubijen je u atentatu koji su organizovali pripradnici pokreta otpora 6. marta 1942. godine u Beogradu.
Predratna biografijaUredi
Đorđe Kosmajac je bio istaknuti predratni agent političke policije Kraljevine Jugoslavije, koji je radio u IV (antikomunističkom) odeljenju Opšte policije, represivnog aparata za politički progon komunista. Kosmajac je ostao upamćen kao jedan od najprepoznatljivijih nosilaca torture nad komunistima u istražnom zatvoru Uprave grada Beograda (Glavnjača). Sačuvana su brojna svedočenja u kojima žrtve policijske torture teško terete Kosmajca kao notornog batinaša.[1]
U službi okupatoraUredi
Kosmajac je jula 1941. imenovan za zamenika upravnika logora Banjica, Svetozara Vujkovića, predratnog šefa Antikomunističkog odseka UGB.
Kosmajac je bio pripadnik fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića. Sačuvano je pismo Milorada Mojića, generalnog sekretara organizacije Zbor, u kojem Mojić naređuje Kosmajcu da prestane da javno nosi zborašku značku:
„Kao pravi zboraš, smatram da ćeš shvatiti značaj ovoga naređenja, tim pre što ti po svojstvu svoje dužnosti vršiš hapšenja noseći na reveru značku Zbora, čime se daje utisak da za sva hapšenja dolazi inicijativa od pokreta Zbor.[1]“Prvi pokušaj ubistva Kosmajca odigrao se krajem avgusta 1941, u bifeu Milana Sikimića u ulici Kneginje Ljubice 13, kada su njegova braća Obrad i Nikola Sikimić neuspešno pokušali da ga otruju, sipajući mu otrov u piće.[1]
Atentat na KosmajcaUredi
Drugi pokušaj ubistva Kosmajca bio je uspešan. Atentat na Đorđa Kosmajca i agenta Specijalne policije, Obrada Zalada, 6. marta 1942. izvršili su pripadnici skojevske udarne grupe: Milić Martinović, obućar, Branko Bulat, mehaničar, Đuro Mađerčić, bravar i Nikola Strineka, krojač. Bili su to mladići od 19 do 25 godina, sva četvorica poreklom sa Korduna.
Zadatak da obrazuje udarnu grupu za izvođenje atentata na Kosmajca dobio je Petar Ristić, član Mesnog komiteta KPJ za Beograd, od Jelene Ćetković, sekretarke komiteta. Atentatori su se dogovorili da postave zasedu Kosmajcu i Zaladu u ulicama kojima oni prolaze na putu do Glavnjače. Atentat je izvršen između zgrade u ulici Zmaja od Noćaja 5 i zgrade koja se nalazi na uglu ove ulice.
Prema sećanju Stevana Jovičića, jedinog preživelog člana MK KPJ za Beograd iz tog razdoblja, „jedna drugarica prerušena u Slovakinju, stajala je pred stanom Kosmajca sa kantama mleka, i kada je ovaj krenuo, ona je lupom kanti dala znak drugovima koji su čekali u zasedi“.
Sahrana KosmajcaUredi
Službeno glasilo fašističkog pokreta Zbor, Naša borba, okarakterisalo je atentat na Kosmajca i Zalada kao „mučko ubistvo sjajnih nacionalista i odličnih službenika“.[1] Na sahrani Kosmajca i Zalada okupili su se istaknuti saradnici okupatora, a oproštajni govor održao je okupacioni upravnik Beograda Dragi Jovanović.
Sudbina atentatoraUredi
Atentatori su 9. maja 1942, nakon mučenja u istražnom postupku, deportovani iz istražnog zatvora Specijalne policije u logor Banjica. Prema sećanju nekadašnjeg zatočenika banjičkog logora, Milomira Mićevića, gestapovski major Herbert Jung je nakon prispeća četvorice atentatora posetio ćeliju u kojoj su mladići bili smešteni.
„Major Jung je zatražio da stupe korak napred ona dvojica koja su pucala na policijske agente. Mađerčić i Martinović su mirno stali pred njega. Gestapovski major ih je zatim upitao da li im je žao što su ubili ljude iste nacionalnosti. Jedan od atentatora je odgovorio da oni i nisu bili ljudi, a da im je nacionalnost bila batinaška. Drugi je zapitao Junga da li ponekad razgovara sa svojom savešću što skupa sa svojim zemljacima izvršava naloge po kojima se strelja 100 Srba za odmazdu za jednog ubijenog nemačkog vojnika. Uskoro su se i ostala dva atentatora priključila i poravnala sa svojim drugovima u istu vrstu, želeći da pokažu da između njih četvorice ne treba praviti nikakvu razliku, bez obzira na to ko je pucao u policijske agente, a ko čuvao stražu u pobočnim ulicama.[1]“Četvorica atentatora su streljani na stratištu na Jajincima, 11. avgusta 1942. Tog dana je iz logora na Banjici izvedeno još 96 zatočenika, koji su zatim streljani u Jajincima, u znak odmazde zbog atentata na dvojicu agenata Specijalne policije. Prema službenom nemačkom saopštenju, u znak odmazde zbog atentata na Kosmajca i Zalada, kao i na policijskog činovnika Alojza Krala, folksdojčera koji je ubijen u Pančevu 5. marta 1942, „streljano je 150 komunista iz Pančeva i Beograda“, po naređenju SS generala Augusta Majsnera, zapovednika nemačke vojno-okupacione uprave.[1]
Tri ulice u beogradskoj opštini Voždovac komemorišu trojicu atentatora na Kosmajca: ulica Milića Martinovića u Kumodražu (od 1986), ulica Branka Bulata na Banjici (od 1986) i ulica Đure Mađerčića na Voždovcu (od 1989).[1]
NapomenaUredi
- Sadržaj članka je preuzet iz publikacije Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941–44. Arhivirano 2014-12-17 na Wayback Machine-u objavljene pod Creative Commons licencom.
LiteraturaUredi
- Никола Сикимић, Растанци, Пожаревац, 1962, стр. 35–42;
- Стеван Јовичић, „Сећања“, Народно-ослободилачки покрет Београда, 1941–1944, у сећањима учесника, (ур. Богдан Луцић), Београд, 1974, стр. 14;
- Младен Стефановић, Збор Димитрија Љотића 1934–1945, Београд, 1984, стр. 172, 180;
- Београд у рату и револуцији 1941–1945, I–II, Београд, 1984, стр. I/289, 308;
- Sima Begović, Logor Banjica 1941–1944, I–II, Beograd, 1989, str. I/138–139, 145, 238; II/128;
- Улице и тргови Београда (ур. Љубица Ћоровић), I–II, Београд, 2004, стр. I/73, 261, 488.
- Logor Banjica: logoraši. Knjige zatočenika koncentracionog logora Beograd-Banjica, 1941–1944, (pr. E. Micković, M. Radojčić), I–II, Beograd, 2009, knj. I, str. 400–401;