Jelena Ćetković
Za istoimenu TV dramu, vidite članak Jelena Ćetković (TV drama).Jelena Ćetković (Cetinje 1916 — Beograd 1943) je bila crnogorska komunistkinja, vođa pokret otpora u okupiranom Beogradu u Drugom svetskom ratu.
| Jelena Ćetković | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 21. avgust 1916. |
| Mesto rođenja | Cetinje Kraljevina Crna Gora |
| Datum smrti | 14. maj 1943. (27 god.) |
| Mesto smrti | Beograd Srbija |
| Profesija | radnica |
| Članica KPJ od | 1936. |
| Učešće u ratovima | Narodnooslobodilačka borba |
| Narodni heroj od | 5. jula 1952. |
Najpoznatija je po tome što je organizovala atentat na zamenika upravnika Banjičkog logora, Đorđa Kosmajca 1942. godine. Uoči akcije je uhvaćena, godinu dana mučena, te ubijena u Banjičkom logoru 1943.
Nakon rata je proglašena narodnim herojem Jugoslavije.
Predratna biografija uredi
Rođena je 21. avgusta 1916. godine na Cetinju.
Kao mlada krojačka radnica prišla je revolucionarnom radničkom pokretu i 1936. godine postala član KPJ. U Beogradskoj partijskoj organizaciji bila je jedna od najistaknutijih žena komunista. Posebno je upamćena po borbenom govoru koji je održala na sahrani ubijene drugarice Božane Vučinić 1937. godine.[1]
Drugi svetski rat uredi
U vreme uspostave okupacije bila je član Rejonskog komiteta Partije „Centar“. U početku Narodnooslobodilačke borbe bila je najpre kurir jednog partizanskog odreda u Bosni. U januaru 1942. godine, po nalogu partije, vratila se u okupirani Beograd na dužnost sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd.[2] Njen zadatak je bio da obnovi rad Beogradskog komiteta, čija je struktura bila ugrožena posle hapšenja najistaknutijih organizatora KPJ i NOP-a u Beogradu, kao i da organizuje nastavak borbe protiv okupatora u glavnom gradu.[2]
U teškim uslovima ilegalnog rada i otpora u glavnom gradu, u kome je pored okupatora delovao veliki kvislinški policijski aparat agenata i doušnika, bila je organizator niza akcija Partije.
Jedna od najznačajnijih akcija koja je organizovana zaslugom Jelene Ćetković bio je atentat na zamenika upravnika Banjičkog logora, ozloglašenog agenta Specijalne policije Đorđa Kosmajca. Jelena je formirala udarnu grupu za izvođenje ove akcije, a za datum izvršenja odredila je 6. mart 1942. Međutim, uhapšena je par dana uoči planiranog atentata, 3. marta 1942. na sastanku u stanu Svetlane Krstić u uluci Žorža Klemansoa 43 (danas Svetogorska).[2]
Jelena je prilikom istrage zverski mučena, jer je policija saznala da je ona rukovodila beogradskom organizacijom KPJ. Međutim doživela je, skoro polumrtva, dan atentata na zloglasnog zamenika upravnika banjičkog logora. Poznato je da je Jelena doznala da je atentat na Kosmajca uspešno obavljen.[2]
Nekoliko dana nakon atentata, policija je saznala da je Jelena glavna organizatorka te akcije, što je dodatno intenziviralo njeno mučenje. I pored toga što je ostala nepokretna i na ivici smrti, zbog teške povrede kičme i upornog batinanja po stopalima, islednici nisu uspeli da je nateraju da otkrije bilo šta o organizaciji KPJ u Beogradu. Paralisana od teškog mučenja, prebačena je u ćebetu u Banjički logor, 11. aprila 1942, gde je boravila godinu dana u teškim uslovima.
Streljana je u Banjičkom logoru 14. maja 1943. godine.[2]
Nasleđe uredi
Za narodnog heroja proglašena je 5. jula 1952. godine.
Ulica Jelene Ćetković u Beogradu na Starom Gradu od 1946. godine nosi njeno ime. Komisija za spomenike i nazive ulica i trgova pri Skupštini grada Beograda 2002. godine je predložila preimenovanje Ulice Jelene Ćetković, ali ovaj predlog nije uvažen.[2]
Godine 1967. je Radiotelevizija Beograd emitovala TV dramu Jelena Ćetković gde je njen lik tumačila Ksenija Jovanović.
Izvori uredi
Literatura uredi
- Mala enciklopedija Prosveta, Beograd 1959. godina
- „Narodni heroji Jugoslavije”. Beograd: Mladost. 1975.
- Heroine Jugoslavije. „Spektar“, Zagreb 1980. godina.
